30 июн. 2011 г.

Mad Men 4x2

Christmas Comes But Once a Year

Season 4, Episode 2


& Cooper: Shall we dim the lights?
    Dr. Atherton: No, beginning the presentation with the film is a mistake. Audiences will listen to anything in anticipation. ... Simply said, we believe that at the motivational research group, we have brought the science of consumer evaluation to a point of precision like that of a surgeon’s scalpel. No doubt, with the help of minds like Dr. Faye Miller, with whose work you are already unknowingly familiar... Faye helped develop the indelible image that has become the standard of feminine hygiene advertising... The Carefree gal in white pants. .......
    Dr. Faye Miller: It’s right up there with the polio vaccine.

& Dr. Faye Miller: Beyond demographic information... Salary, age, marital situation... we’ve tried to find a way to select prospects who can really provide insight. This test is our beginning. Take a minute, fill it out and please take a cookie.
    Harry: What’s it mean if we don’t?
    Dr. Faye Miller: That you’re a psychopath.

& Dr. Faye Miller: These questions have been designed to get at what subjects really want instead of what they say they do. What are the real feelings that exist below the surface? For example, “how would you describe your father?” No matter what the answer, it creates a level of intimacy for the next question, “Who makes decisions in your household?”

& Pryce: There’s been a small adjustment to the scale of our Christmas party.
    Joan: Lower or higher?
    Pryce: Lee Garner Jr. will be joining us. I trust you’ll make the appropriate improvements.
    Roger: Well, I don’t. We need to change its rating from convalescent* home to Roman orgy.


& Peggy: I told you I want you. In fact I want you so much I wanna wait.
    Mark: And I told you there’s nothing to be afraid of. I want to be your first. You’re so old-fashioned.
    Peggy: No, I’m not.
    Mark: In Sweden, they make love the minute they feel attracted. And it’s healthier, because you can find, you know, the perfect person. Because making love is a very important part of a life with someone. The most important. In Sweden, anyway.
    Peggy: Where did you hear that?
    Mark: I read this article, The Swedish way of love.” It’s very enlightened.
    Peggy: You’re never going to get me to do anything Swedish people do.

& Phoebe: Did you have a party or something?
    Don: I hate parties.
    Phoebe: And you hate Christmas. I got it.
    Don: I don’t hate Christmas. I hate this Christmas.

& Dr. Faye Miller: It’s all about somebody’s childhood. Look, we’re both in the same business. I’m not embarrassed to say it’s about helping people somehow to sort out their deepest conflict.
    Don: And what is that?
    Dr. Faye Miller: In a nutshell, it all comes down to “what I want” versus “what’s expected of me.”
    Don: That’s true.
    Dr. Faye Miller: I know it’s true. You would’ve known it’s true if you’d stayed for my presentation.
    Don: Want to get some dinner or something?
    Dr. Faye Miller: No thank you. But apology accepted.

& Dr. Faye Miller: Look, I know the holidays are hard in your situation, but don’t worry. You’ll be married again in a year.
    Don: What?!
    Dr. Faye Miller: I’m sorry. I always forget... Nobody wants to think they’re a type.

& Don: Thank you for bringing my keys. I really appreciate it. I’ve probably taken advantage of your kindness on too many occasions.
    Allison: Excuse me?
    Don: I just wanted to say thank you for bringing my keys.




-- Dict:
convalescent — пациент, идущий на поправку


+ on Imdb

Psychoville, Halloween Special

& Nurse Kenchington: The problem with Halloween these days, is that people treat it like Christmas. It’s lost its true meaning. For instance, do you know the real reason that you’re wearing a mask?
    Sheep mask: Because you said my breath smelt?
    Nurse Kenchington: Well, yes, it does. But the real reason we doing masks at Halloween is to ward off evil spirits. It’s the one night of the year when the divide between the living and the dead is at its thinnest. Wearing a mask disguises us as dark spirits, and thus we avoid harm.
    Sheep mask: Where’s your mask then?
    Nurse Kenchington: Oh, I don’t need one.

& Drew: I’m sorry. I didn’t think.
    Nurse Kenchington: No. People rarely do.

& Nurse Kenchington: I don’t tell you this story in the hope of frightening you... but I’m afraid it probably will.

& — Nice costume.
    Mr. Jolly: It’s not a costume! These are me work clothes. It’s Halloween every day for some people, pal! Idiot.

& Little girl: Don’t you have any treats for us?
    Mr. Jolly: Don’t push your luck, kid, I’ve drowned bigger cats than you.

& Mr. Jolly: What time can you come round? Well, let me have a think. I was going to have me tea now so it’s not laying too heavy on my stomach.
    Then I was going to watch Exorcist 1 and Exorcist 3. I don’t bother with Exorcist 2, it’s shit.
    Then I’ll probably do the pots, just beans on toast, that’s just a pan and a plate.
    I think I’ll be ready for you by about midnight, the witching hour!
    And how much are we looking at? ... 80 quid! Yeah, go on then, I’ll treat myself. Perfect.

& Mr. Jolly: Are you deaf as well as stupid? I’m not involved in this night. Me no likey. Are you even doing trick or treat?

& Mr. Jolly: I want to make a complaint. I’ve got kids here tormenting* me. They put a rat in me Pringles and a load of beetles in my chocolate. What are you going to do about it?

& Janet: Boo!
    Mr. Jolly: Aargh!
    Janet: Sorry about that! I’m Janet.
    Mr. Jolly: Busty Janet?
    Janet: Well, what do you think? It’s nearly midnight and I’ve brought some pumpkins for you to play with. You’re my last trick of the night.
    Mr. Jolly: You’re my biggest treat.

& Mr. Jolly: So it says on your card you cater for all disabilities?
    Janet: Yeah, that’s right. They’re much more appreciative than most punters*. And they do all the work for me, especially the epileptics.

& Phil: What is all this stuff?
    Drew: Medical equipment mostly. There were rumours she used to do experiments on the patients.
    Phil: Like putting shampoo in the eyes?

& Joy: Oh, hello! Don’t mind me. Just pretend I’m not here. I won’t shake your hand as I’ve been elbow deep in wombs since 6 o’clock this morning.
    George: One of these days, somebody’s going to break their neck.

& George: Do I look like a pig, Joy?
    Joy: Sorry?
    George: Do I look like a pig?
    Joy: Well... sometimes when you’ve just stepped out of a hot bath...
    George: Why am I living in a pigsty?! You’ve got to keep on top of the cleaning! A place for everything and everything in its place!


& Joy: I’ll just clear away these breakfast things then.
    George: Just pop them in the recycling. ... No! No! No! No! No! You’ve put the shell in with the bread!
    Joy: But they’re both food, George.
    George: No, they are not! Bread goes in the green bin, biodegradables. Shell is like bones and goes in the...?
    Joy: Yellow?
    George: No, that’s plastics! Shell goes in black, general waste.
    Joy: Oh, what’s the red for again?
    George: How many more times? Paper and cardboard, magazines and newspapers, milk and juice cartons, tetrapaks and pizza boxes. Waxed paper, tissue paper, foam trays, tin foil...
    Joy: Tea bags.
    George: Not tea bags! They’re biodegradable.
    Joy: Blue?
    George: Green! Reduce, re-use, recycle!

& Joy: Now then, that’s better, isn’t it, my little Freddy Fruitcake? Everything’s nice and tidy, just the way that Daddy likes it. Reduced... re-used... and recycled. Happy Halloween.

& Tealeaf: Do you know how offensive this is?
    Mr. Lomax: I know, I know, it’s got an ink stain on the collar, but you’d never find one in mint condition, Tealeaf. It’s a very rare commodity. This is one of the only five remaining original Robertson’s Gollywogs. It’s priceless.
    Tealeaf: Where did you get it from?
    Mr. Lomax: I had to delve into the black market. No pun intended*.

& Mr. Lomax: Here, let me hold him. You’re going to come and stay with me aren’t you, Jamjar? I can’t wait to make you part of the family.
    Tealeaf: You’re worse than Madonna, you are.

& Mr. Lomax: Do you want a little tip, Jamjar? Bicarbonate of soda and half a teaspoon of vinegar. Pearly white for life.

& Mr. Lomax: Now then. Let’s see what we can see.

& Nurse Kenchington: Hello, David, how are we this evening?
    David: Can’t sleep.
    Nurse Kenchington: I’m not surprised. This young man fired 400 volts into your brain. ... I can smell a wet mattress, David, have you been having bad dreams again?.. Tell us about it. I’m sure the child would love to hear what’s going on in your head, wouldn’t you?

& David: Why couldn’t I go as Ed Gein?
    Maureen: No-one would have known who you were.
    David: Yes, they would. Texas Chainsaw Massacre. A belt of lady’s nipples and a silver vagina on my face.
    Maureen: And where were you going to get one of them?
    David: Could have made one?
    Maureen: Out of what?
    David: Chamois* leather.
    Maureen: David, you are not using my chamois as vaginas. You look good anyway as Frankenstein.
    David: Humph, Frankenstein is the Doctor and I am the creature.
    Maureen: Yeah, and I’m your bride.

& Drew: Are you the spirit of Edwina Kenchington?
    Nurse Kenchington: Yes. Well, I was. Not any more.


-- Dict:
torment — мучить; изводить; досаждать
punter — клиент проститутки; профессиональный игрок
pun — каламбур
chamois — серна; замша


On Imdb.

29 июн. 2011 г.

Succer Punch

& Sweet Pea: Everyone has an angel. A guardian who watches over us. We can’t know what form they’ll take. One day old man... Next day, little girl. But don’t let appearances fool you, they can be as fierce as any dragon. Yet they’re not here to fight our battles... But to whisper from our hearts... Reminding that it’s us. It’s everyone of us who holds power over the world we create.

& Blue Jones: So this is what we call the theater.

& Rocket: Everybody gets a dance, a routine. We practice, practice, practice, and the men come and watch us perform. And if they like what they see... Well, that’s why we dance.

& Sweet Pea: You can deny angels exist, Convince ourselves they can’t be real. But they show up anyway, at strange places and at strange times. They can speak through any character we can imagine. They’ll shout through demons if they have to. Daring us, challenging us to fight.

& Dr. Vera Gorski: If you do not dance, you have no purpose. And we don’t keep things here that have no purpose. You see, your fight for survival starts right now. You don’t want to be judged? You won’t be. You don’t think you’re strong enough? You are. You’re afraid. Don’t be. You have all the weapons you need. Now fight.

& Wise Man: What can I do for you?
    Baby Doll: Nothing. I just...
    Wise Man: Let me ask it another way: What are you locking for?

& Wise Man: You will need five items for this journey. The first is a map. Then fire, a knife and a key.
    Baby Doll: You said five things.
    Wise Man: The fifth thing is a mystery. It is the reason. It is the goal. It will be a deep sacrifice and a perfect victory. Only you can find it. And if you do... it will set you free. Oh, and one more thing: Defend yourself.

& Sweet Pea: The dance should he more than just titillation*. Mine’s personal. It says who I am. What the heck does yours say?
    Baby Doll: It says I’m gonna escape from here. That I’m gonna he free.
    Sweet Pea: Well, send me a postcard from paradise.

& Sweet Pea: This plan is crazy. There’s armed guards everywhere, okay? And if Blue finds out, we’re dead. It’s not gonna be, “Oh, sorry, Blue, we won’t do it again.” We’ll be dead.
    Rocket: We’re already dead.



& Wise Man: Remember, ladies: If you don’t stand for something... you’ll fall for anything. Oh, and one last thing: Try and work together.

& Dr. Vera Gorski: It’s my show, and I say she’s not ready.
    Blue Jones: Clearly, I’ve offended you, and I apologize.
    Dr. Vera Gorski: Thank you.
    Blue Jones: Here’s the thing: This show might be yours... but the girls and you... are mine. Right? You’re mine. And if you need a stronger reminder of that, you let me know, okay?
    Dr. Vera Gorski: That... won’t be necessary.

& Wise Man: Remember: Don’t ever write a check with your mouth you can’t cash with your ass. Oh, yeah, and one more thing. Don’t wake the mother.

& Rocket: You’re gonna wanna watch this.

& Wise Man: You know, for those who fight for it... life has a flavor the sheltered will never know. Oh, yeah. One last thing. The bomb’s timer is set to detonate when it reaches the city. So if I were you, I’d hurry!


& Blue Jones: Did you lose your fight? Huh?
    Baby Doll: No. I just found it.

& Baby Doll: You’ll never have me... Ever.

& Sweet Pea: This can’t be. We did everything right.
& Baby Doll: A map, fire, a knife, a key, and one thing more... One thing more... It’s me.
    Sweet Pea: What?
    Baby Doll: Oh, it’s me. Of course it’s me. It’s the only way this ever could have ended.

& Sweet Pea: And finally, this question: The mystery of whose story it will be... of who draws the curtain.
    Who is it that chooses our steps in the dance?.. Who drives us mad... lashes us with whips... and crowns us with victory when we survive the impossible?
    Who is it... that does all these things?

& Wise Man: Oh, and one more thing. She’s been a joy the entire journey.

& & Sweet Pea: Who honors those we love with the very life we live?
    Who sends monsters to kill us... and at the same time sings that we’ll never die?
    Who teaches us what’s real and how to laugh at lies?
    Who decides why we live and what we’ll die to defend?
    Who chains us?
    And who holds the key that can set us free?
    It’s you.
    You have all the weapons you need.
    Now fight.



-- Dict:
titillation — возбуждение; щекотка


+ on Imdb.

Sucker Punch
__ Good 1. Zack Snyder as quality mark.

! Every song is just so perfect.

- "В художественном фильме "Sucker Punch" товарищи кинематографисты забыли две вещи - сценарий и юбки девочкам." (c) anashulick
Это уныло, печально, неинтересно и скучно.
Справедливости ради - есть несколько просветов.
  • Саундтрек.
  • Оскар Исаак, выдающий стандартного, но качественного злодея.
  • стим-панк-зомбо-фашисты на паровой тяге.
Ну и всё, пожалуй.

+ Another PoV:
"кино крутое со всех сторон и guilty должно быть тем, кто не получил pleasure. Нам показывают силу фантазии и духа, задают вопросы и последним звучит призыв сражаться с этим, причем к конкретному человеку - к тебе. Заманчиво, черт подери."
by kinomozg.

Стивен Кинг — Стрелок (2003) 3/3



Так вот все и кончается. Всякий раз все кончается именно так. Все начинается с поисков и дорог, что уводят вперед, но все дороги ведут в одно место — туда, где свершается смертная казнь. Человекоубийство.

Время ворует память.

&  — Мальчик — твои врата к человеку в черном. Человек в черном — твои врата к тем троим. Трое — твой путь к Темной Башне.

&  — Теперь делай со мной что хочешь. Ты, сука.

&  Стрелок вдруг почувствовал себя ничтожным карликом — перед громадой времени, полного неисчислимых возможностей.

Почему? Глупый вопрос. Когда какой-нибудь мальчик, уязвленный физически или душевно, задавал тот же самый вопрос Корту, эта древняя, изрытая шрамами боевая машина, чьей работой было учить сыновей стрелков основам того, что им нужно знать в жизни, отвечал так: "Почему — это корявое слово, и его уже нё распрямить... так что никогда не спрашивай почему, а просто вставай, недоумок! Вставай! Впереди еще целый день!"

&  — Я еще знаю про Одиссея, — неуверенно вымолвил Джейк. — Он тоже из Библии?
    — Может быть, — отозвался стрелок. — Я не особенно хорошо знаю Библию.
    — А другие... ваши друзья...
    — Других нет. Я — последний.

&  — Там было красиво... в вашей стране?
    — Очень красиво, — рассеянно отозвался стрелок. — Поля, леса, реки, утренний туман. Но матушка, помню, всегда говорила, что это только красиво, но все-таки не прекрасно... что только три вещи на свете прекрасны по-настоящему: порядок, любовь и свет.


&  — А что, была война? — спросил Джейк.
    — Еще похлеще. Была революция. Мы выиграли все сражения, но проиграли войну. Никто не выиграл в той войне, разве что только стервятники. Им, наверное, осталась пожива на многие годы вперед.

&  Серебром за предательство не расплатиться. Цена любого предательства — это всегда чья-то жизнь.

&  Мальчишки — это всегда мальчишки. Для нас все таило в себе опасность, ну так и что с того?! Ведь мы будем жить вечно. В этом мы не сомневались — даже когда говорили о том, что мы все умрем как герои. Потому что иначе — никак.

&  Сколько нам еще кружить под землей? Вот мы кружимся, кружимся, и неизменно приходим в исходную точку, и надо опять начинать все сначала. Вечное возобновление — вот проклятие света.

&  — Я понял, — сказал мальчик. — Это была игра, да? Почему люди, когда взрослеют, всегда продолжают играть? Почему все, за что ни возьмись, это лишь повод для новой игры? А люди вообще взрослеют? Или просто вырастают?

&  — Тогда идите. Есть и другие миры, кроме этого.

&  — Если ты будешь упрям и настойчив, ты узнаешь и больше. Только тебе не понравится, что ты узнаешь. То, что ранило тебя один раз, ранит и во второй. Это не начало. Это начало конца. Тебе бы стоило это запомнить... но ты все равно никогда не запомнишь.

Главный Принцип Реальности: новые знания всегда ведут к новым тайнам, к тайнам, еще более удивительным.

&  — Величайшая тайна Вселенной не жизнь, а размер. Размером определяется жизнь, заключает ее в себе, а его, в свою очередь, заключает в себе Башня. Ребенок, который открыт навстречу всему чудесному, говорит: "Папа, а что там — за небом?" И отец отвечает: "Темнота и космическое пространство". Ребенок: "А что за ними?" Отец: «Галактика». — "А за галактикой?" — "Другая галактика". — "А за всеми другими галактиками?" И отец отвечает: "Этого никто не знает".
    Ты понимаешь? Размер торжествует над нами. Для рыбы вселенная — это озеро, в котором она живет. Что думает рыба, когда ее выдернут, подцепив за губу, сквозь серебристую границу привычного существования в другую, новую вселенную, где воздух для нее — убийца, а свет — голубое безумие? Где какие-то двуногие великаны без жабр суют ее в душную коробку и, покрыв мокрой травой, оставляют там умирать? {...}
    Допустим, ты вышел к самой границе Вселенной. И что там будет? Глухой высокий забор и знак «ТУПИК»? Нет. Может быть, там будет что-то твердое и закругленное, сродни тому, как яйцо видится изнутри еще невылупившемуся цыпленку. И если тебе вдруг удастся пробить скорлупу (или найти дверь), представь себе, какой мощный сияющий свет может хлынуть в эту твою дыру на краю мироздания. А вдруг ты выглянешь и обнаружишь, что вся наша Вселенная — это только частичка атома какой-нибудь тонкой травинки? И тогда, может быть, ты поймешь, что, сжигая в костре одну лишь хворостинку, ты превращаешь тем самым в пепел неисчислимое множество бесконечных миров. Что мироздание — это не одна бесконечность, а бесконечное множество бесконечностей.
    Может быть, тебе довелось увидеть, каково место нашей Вселенной во всеобщей структуре сущего — не более чем место отдельного атома в ткани травинки. Может быть, все, что способен постичь наш разум — от микроскопического вируса до далекой туманности Конская Голова, — все это вмещается в одной травинке, которая, может быть, и существует всего-то один сезон в каком-то другом временном потоке? А что, если эту травинку вдруг срежут косой? Когда она начнет гнить, не просочится ли эта гниль в нашу Вселенную, в нашу жизнь? Не станет ли наш мир желтеть, чахнуть и засыхать? Может быть, это уже происходит. Мы говорим, что мир сдвинулся с места, а на самом-то деле он, может быть, засыхает?


&  — Ну, и чего ты уставился? Увидел голую задницу своей сестрицы?

&  — Тогда, может быть, скажем друг другу всю правду? И вообще начнем говорить откровенно? Никакой больше лжи?
    — Я думал, мы и так говорим правду.
    Но человек в черном как будто его и не слышал.
    — Может быть, скажем друг другу всю правду? Поговорим, как мужчина с мужчиной. Не как друзья, но как равные. Это редкое предложение, Роланд, И его будут делать тебе нечасто. По моему скромному мнению, только равные говорят правду друг другу. Друзья и любимые, запутавшись в паутине взаимного долга, врут бесконечно. А это так утомляет!

&  — ...ты все же хочешь спросить о другом.
    Воистину так.
    — Ну хорошо, — проговорил стрелок, а потом задал старый, как мир, вопрос:
    — Я сделаю так, как задумал? Я дойду до конца?

&  — Сейчас я буду тебя убивать.

&  — Что понять? Мою цель? Ты ее и так знаешь. Башня — вот моя цель. Я поклялся ее найти.
    — Не цель, стрелок. А твой разум. Твой заторможенный, но упорный и цепкий разум. Другого такого, как у тебя, не было, наверное, за всю историю этого мира. Может быть, даже за всю историю мироздания. Пришло время для откровенного разговора. Время историй.
    — Ну, тогда говори.


  ... Стрелок ждал, когда придет время для извлечения, и предавался своим долгим грезам о Темной Башне, к которой он подойдет однажды — в сумерках, трубя в рог, чтобы сразиться в последней немыслимой битве.”


Ср. с первоначальным Стрелком
Извлечение троих (Темная башня—2)

28 июн. 2011 г.

Boiler Room

Сводка недоступна. Нажмите эту ссылку, чтобы открыть запись.

Стивен Кинг — Стрелок (2003) 2/3



&  ...камень, лист, ненайденная дверь; о камне, о листе, о двери. И обо всех забытых лицах.
    Нагие и одинокие приходим мы в изгнание. В темной утробе нашей матери мы не знаем ее лица; из тюрьмы ее плоти выходим мы в невыразимую глухую тюрьму мира.
    Кто из нас знал своего брата? Кто из нас заглядывал в сердце своего отца? Кто из нас не заперт навеки в тюрьме? Кто из нас не остается навеки чужим и одиноким?


  “Человек в черном ушел в пустыню, и стрелок двинулся следом. ...

&  А если даже ничего не изменится, он все равно пойдет дальше. Бог даст, будет вода, как говорят старики. Если Бог так решит, то вода обязательно будет — даже в пустыне.

&  Вот странно: человек вырастает и забывает про детство с его ритуалами и ребяческими заклинаниями — многое теряется по дороге, но кое-что все-таки остается, накрепко застревает в мозгах, вцепляется в тебя мертвой хваткой, и ты несешь этот груз всю жизнь, и с каждым годом он все тяжелее и тяжелее.

&  — Долгих дней и приятных ночей тебе, странник.
    — Тебе того же вдвойне.

&  — Драть тебя во все дыры, — отчетливо прокаркал ворон. — И тебя, и кобылу твою.
    Стрелок дружелюбно кивнул.
    — Бобы, бобы, нет музыкальней еды, — вдохновенно продекламировал ворон, польщенный вниманием, — чем больше сожрешь, тем звончей перданешь.

&  — А ты веришь в загробную жизнь?
    — Сдается мне, это она и есть.

&  — А почему нельзя кинуть палку и сразу заснуть?

&  — Прошу прощения. Вы, наверное, священник? Вам, должно быть, все это противно?
    — Я не священник, и мне не противно. — Он осушил стакан виски одним глотком и даже не поморщился. — Еще, пожалуйста. Еще один и от души, как говорят в одном мире, тут по соседству.


&  Это тоже была ловушка — страшная, безысходная. Если тебе скажут, что нельзя представлять свою маму голой, потому что иначе ты попадешь прямиком в ад (когда он был маленьким, кто-то из старших ребят именно это ему и сказал), ты обязательно сделаешь то, что нельзя. И почему? Потому что тебе не хочется представлять свою маму голой. Потому что тебе не хочется попасть в ад. Потому что если есть нож и рука, чтобы держать этот нож, когда-нибудь ты неизбежно возьмешь этот нож в руку. Потому что иначе ты просто сойдешь с ума. И ты возьмешь этот нож. Не потому что ты этого хочешь, а потому что, наоборот, не хочешь.

&  — Это ты о моем муле? — спросил стрелок.
    — Да, сэй, о нем. Давненько не видел я мулов. Да еще таких ладных, здоровых... два глаза, четыре ноги... добрая скотина...

&  — Я не пойду, — сказала Элис. — У этой тетки, которая там проповедует, не религия, а отрава. Пусть к ней ходят почтенные горожане.

&  — Ты веруешь в вечную любовь Иисуса?
    Он разрыдался.
    — Палку мне в задницу, если не верю...

&  — Хочешь на спор? — ухмыльнулся стрелок. — Не зевай, проверяй, как сказал старый картежник, открыв кубки и жезлы.

&  — Я иду, куда надо идти, и делаю то, что должен.
    — Тогда все в порядке.

&  Все дело в гордости. Каждый стрелок знает, что такое гордость — эта незримая кость, не дающая шее согнуться.

&  — Я не люблю людей. Они мне все время все портят.

&  — Я сюда не хотел. Я не просил, чтобы меня сюда перенесли. Мне здесь не нравится. Тут жутко и страшно.
    — Не надо так сильно себя жалеть. Держи хвост пистолетом.
    — Я сюда не хотел.

&  Если бы патрон сейчас взорвался, стрелок был бы только рад. Рад избавиться от руки, чье единственное истинное мастерство — это убийство. Убийство было всегда, так устроен мир. Но от этого было не легче. Да, на свете есть много плохого. Убийство, насилие и чудовищные деяния. И все это — во имя добра. Добра, обагренного кровью. Во имя кровавого мифа, во имя Грааля, во имя Башни.

&  Он ненавидит профессионализм во всех проявлениях. Он еще слишком мал для того, чтобы уметь ненавидеть себя, но начало уже положено: надо лишь время, чтобы это горькое семя принесло горький плод.

&  Стрелок был не из тех людей, которые любят копаться в прошлом; если бы он был человеком менее эмоциональным и не умел смутно предвосхищать будущее, он был бы упертым и непробиваемым дубарем, лишенным всяческого воображения. Причем дубарем очень опасным.

&  Все это было подстроено человеком в черном. Ибо какая ловушка сравнится с капканом любви?

&  Ему вдруг вспомнилось одно из присловий Корта: "Остерегайся того, кто прикидывается хромым".

&  — Да, твоя правда, за правду — спасибо.

&  Хакс их накормил. Они пошли на лестницу. Чтобы поесть. А потом Хакс отвел стражника по имени Робсон для предательского tet-a-tet не в тот угол кухни. Вот и все. Ка — это ка. Иногда оно, словно камень, сорвавшийся вниз с горы. Только и всего. И ничего больше.

&  — Если его схватить, тогда больше уже никого не придется... ну, вздергивать. Как повара.
    Отец усмехнулся:
    — На какое-то время, наверное, да. Но в конечном итоге всегда кто-то найдется, кого нужно вздернуть, как ты очень изящно выразился. Люди не могут без этого. Даже если и нет никакого предателя, рано или поздно такой отыщется. Люди сами его найдут.

&  И начались долгие годы далеких странствий.


27 июн. 2011 г.

Стивен Кинг — Стрелок (2003) 1/3

Темная башня — 1


Стивен Кинг Темная башня Стрелок 2003

ВВЕДЕНИЕ: О том, что бывает, когда тебе девятнадцать (и не только об этом)


  “Когда мне было девятнадцать (значимое число для истории, которую вы собираетесь прочитать), хоббиты были повсюду. ...

Когда тебе девятнадцать, у тебя есть право быть самоуверенным: впереди у тебя куча времени, и не надо бояться, что его не хватит.

&  Время — коварная штука. Оно отнимает и шевелюру, и прыгучесть, как поется в одной популярной песне кантри; однако на самом деле оно отнимает гораздо больше. Я не знал этого в 1966-м и 1967-м, но даже если бы знал, мне было бы наплевать. Я еще мог представить — хотя и смутно, — что когда-нибудь мне будет сорок. Но пятьдесят? Нет. Шестьдесят? Никогда! Шестьдесят — это было вообще немыслимо. Когда тебе девятнадцать, так всегда и бывает. Когда тебе девятнадцать, ты говоришь: «Смотрите все, я пью динамит и курю тротил, так что лучше уйдите с моей дороги, если вам жизнь дорога, — вот идет Стив».

&  Девятнадцать — эгоистичный возраст, когда человек думает лишь о себе, и ничто другое его не волнует. {...} Компромиссы среднего возраста казались такими далекими, а немощи пожилого — вообще запредельными.

&  Жизнь периодически посылает нам злых патрульных, чтобы не дать нам особенно разогнаться и показать, кто тут главный. Вы, я уверен, с ними встречались (или встретитесь); я своего уже встретил, и я знаю, что он еще вернется. У него есть мой адрес. Он — злющий парень, плохой полицейский, заклятый враг всяких дурачеств, безобидного раздолбайства, честолюбия, гордости, громкой музыки, всего того, что так важно, когда тебе девятнадцать.

&  Но я по-прежнему думаю, что это очень хороший возраст. Может быть, самый лучший. Можно колбаситься всю ночь напролет, но когда умолкает музыка и иссякает пиво, ты еще в состоянии думать. И мечтать с грандиозным размахом. В конечном итоге злой патрульный все равно прищемит тебе хвост и не даст развернуться, и если ты начинаешь с малого, то когда он закончит с тобой, от тебя не останется мокрого места.

&  Немного самоуверенности (или даже много самоуверенности) — это не так уж и плохо, хотя ваша мама, должно быть, всегда утверждала обратное. Моя утверждала. «Гордыня, она до добра не доводит, Стивен», говорила она... и вот вдруг оказалось — в возрасте где-то в районе 19x2, — что мама была права, и гордость таки до добра не доводит. Даже если тебя не низвергнут с небес на землю, то хотя бы в канаву спихнут — это уж наверняка.


&  Когда тебе девятнадцать, бармен может проверить твой возраст по удостоверению личности и вежливо попросить тебя выйти, на хрен, из бара, но никто не станет справляться, сколько там тебе лет, когда ты садишься писать картину, стихи или книгу, и если ты — тот, кто читает сейчас эту книгу — еще очень молод, прошу тебя, не позволяй никому из старших, которые считают себя умнее, разубедить тебя в этом. Наверняка ты не был в Париже. И никогда не участвовал в беге быков в Памплоне. Да, ты еще просто мальчишка, у которого только три года назад появились волосы под мышками, — ну и что с того? Если ты не начнешь с грандиозного замысла, если ты изначально не будешь высокого мнения о себе, то как ты добьешься того, чего хочешь? Не слушай, что говорят другие, а послушай меня: плюнь на всех, сядь и прибей эту лапочку.

&  Если вы меня спросите, почему я хотел это сделать, я не отвечу. Потому что не знаю, что отвечать. Может быть, это связано с тем, что я родился и вырос в Америке: строй выше, копай глубже, пиши длиннее. Но когда тебя спрашивают: «А зачем?» — ты задумчиво чешешь репу. С чего бы это? Сдается мне, это тоже идет от того, что мы американцы. В конце концов, мы отвечаем так: «Тогда мне показалось, что это хорошая мысль».

&  что еще характерно для девятнадцати: это такой возраст, в котором многие так или иначе застревают (если не в физическом смысле, то уж точно — в эмоциональном и умственном). Годы проходят, и вот однажды ты смотришься в зеркало и вполне искренне недоумеваешь: «Откуда эти морщины? Откуда это дурацкое брюхо? Черт, мне же всего девятнадцать!» Мысль совершенно не оригинальная, но ты все равно удивляешься.
    Время белит сединами бороду, отнимает прыгучесть и силы, а ты все равно продолжаешь считать — глупенький дурачок, — что оно на твоей стороне. Умом-то ты понимаешь, что это не так, но сердце отказывается в это верить.

  ... Я лично делал ее с удовольствием.”


ПРЕДИСЛОВИЕ

  “Большинство из того, что писатели пишут о своих произведениях, — это полная чушь. ...

&  Где-то в «Стрелке» встречается такое описание Роланда: человек, который подправил бы перекосившуюся картину в незнакомом гостиничном номере.

&  Как я уже говорил в другом месте и по другому поводу, с первого раза все получается только у Бога.

  ... Хотя сам Роланд сказал бы, что какие-то тридцать лет ничего не значат. На самом деле если ты вышел на поиски Темной Башни, тебя уже не заботит время.”



26 июн. 2011 г.

True Grit

& Mattie Ross: You must pay for everything in this world, one way and another. There is nothing free, except the grace of God.

& Undertaker: If you would like to sleep in a coffin, it would be all right.

& Cross-examining Lawyer: Mr. Cogburn, in your four years as U.S. Marshal, how many men have you shot?
    Rooster Cogburn: I never shot nobody I didn’t have to.
    Lawyer: Well, that was not the question. How many?
    Cogburn: Shot or killed?
    Lawyer: Let us restrict it to “killed” so that we may have a manageable figure.
    Cogburn: About 12... 15. Stopping men in flight, defending myself, et cetera.
    Lawyer: Around 12, he says, or 15. So many you cannot keep a precise count. I have examined the records and can supply the accurate figure.
    Cogburn: I believe them two Wharton boys makes it 23.

& LaBoeuf: My name is LaBoeuf. I’ve just come from Yell County.
    Mattie: We have no rodeo clowns in Yell County.

& Mattie: You have not traded poorly.
    Col. Stonehill: Certainly not! I am paying you for a horse I do not possess and have bought back a string of useless ponies which I cannot sell again.
    Mattie: You’re forgetting the gray horse.
    Stonehill: Crow bait!
    Mattie: You are looking at the thing in the wrong light.
    Stonehill: I am looking at it in the light of God’s eternal truth.

& Mattie: Look here. I need a pony. And I will pay $ 10 for one of them.
    Stonehill: No, that’s the lot price. No, no... Wait a minute. Are we trading again?!

& Mattie: Marshal Cogburn?.. It is I, Mattie Ross, your employer.


& Mattie: ’... do not fear on my account. Though I walk through the valley of the shadow of death, I shall fear no evil. The author of all things watches over me and I have a fine horse.

& Mattie: Are you going to let him do this, Marshal?
    Cogburn: No, I don’t believe I will.

& Mattie: Why did they hang him so high?
    Cogburn: I do not know. Possibly in the belief it’d make him more dead.

& Cogburn: I’m a Federal officer! Who’s in there?
    Emmett Quincy: A Methodist and a son of a bitch!

& Why were they pursuing you?
    Cogburn: ...... I robbed a high-interest bank. You can’t rob a thief, can you? Never robbed a citizen. Never took a man’s watch.
    Mattie: It is all stealing.
    Cogburn: That’s the position they took in New Mexico.

& Lucky Ned Pepper: Well, Rooster, will you give us the road?
    Mattie: One against four?.. It is ill-advised.
    LaBoeuf: He would not be dissuaded*.

& Ned Pepper: What is your intention, Rooster? You think one on four is a dogfall?
    Cogburn: I mean to kill you in one minute, Ned. Or see you hanged in Fort Smith at Judge Parker’s convenience. Which will you have?
    Ned Pepper: I call that bold talk for a one-eyed fat man!
    Cogburn: Fill your hand, you son of a bitch!

& Mattie: Shoot them, Mr. LaBoeuf!
    LaBoeuf: Too far. Moving too fast.


-- Dict:
dissuade — отговаривать; разубеждать; отсоветовать


+ on Imdb.

True Grit

__ A true piece of Coen's craftsmanship. With addition: Big Lebowski, Matt Damon, Josh Brolin, et cetera.

Виктор Пелевин — Миттельшпиль

  “Участок тротуара у «Националя» — последние десять метров Тверской улицы Горького — был обнесён деревянными столбиками, между которыми на холодном январском ветру раскачивалась верёвка с мятыми красными флажками. ...

&  Заглушая музыку с третьего этажа, заиграл магнитофон, и тут вдруг у Люси по спине прошла слабая судорога. Это была старая песня "Аббы" — что-то про трубача, луну и так далее. В восемьдесят четвёртом — или восемьдесят пятом? — именно её всё лето крутил старенький катушечный "Маяк" в штабе стройотряда.

&  — Па-а-звольте вас пригласить.
    — Куда? — не поняла Люся.
    — На танец. Армия — это танец. Танец рождает свободу.

&  Раздвинув страницы лежащего между пудреницей и зубной щёткой номера "Молодой гвардии" (зная, что этого журнала никто никогда не откроет, она прятала в нём валюту), она стала на ощупь считать зелёные пятерки, вызывая в памяти благородное лицо Линкольна и надпись со словами "legal tender", которые она переводила как "легальная нежность".


&  Это были "Бэд бойз блю". Люся очень их любила — конечно, не саму музыку, а её действие. Всё вокруг постепенно становилось простым и, главное, уместным… И обычная девичья, целомудренная в своей безнадёжности мечта о загорелом и человечном американце овладела люсиной душой, и так вдруг захотелось поверить поющему иностранцу, что у нас не будет сожалений и мы ещё улетим отсюда в машине времени, хотя давно уже трясёмся в поезде, идущем в никуда.
    "A train to nowhere... A train to nowhere..."
&  — Знаешь, что это за музыка? {...} Это французская песня. Называется "Манчестер — Ливерпуль".
    — Но города-то английские, — сказала Люся.
    — Ну и что. А песня французская. Знаешь, сколько я себя помню, всё мы едем, едем в этом поезде: Манчестера я не запомнила, а в Ливерпуль, наверно, так и не попаду.

Вкус к дисциплине. Дисциплина и благородство. Дисциплина и честь. Дисциплина как проявление созидающей воли. Сознательная любовь к дисциплине. Дисциплина — это порядок. Порядок создаёт ритм, а ритм рождает свободу. Без дисциплины нет свободы. Беспорядок — это хаос. Хаос — это гнёт. Беспорядок — это рабство. Армия — это дисциплина. Здесь, так же как при закалке стали, главное — не перекалить металл, для этого его иногда отпускают...


  ... — Семь лет в стальном гробу-у, — тихо запел он навстречу новому дню и широкой, как жизнь, дороге.”


+ About.

25 июн. 2011 г.

The Adjustment Bureau

& Richardson (aka Roger Sterling from the Mad Men show): Everybody needs a vacation, even us.

& David Norris: It’s the men’s.
    Elise Sellas (beloved Emily Blunt aka Rose in the Wild Target): Yep.

& David: My shoes... You know, shiny shoes, we associate with high-priced lawyers and bankers. If you want to get a working man’s vote, you need to scuff up your shoes a little bit. But you can’t scuff them up so much that you alienate the lawyers and the bankers because you need them to pay for the specialists back in Tenafly. So, what is the proper scuffing* amount? Do you know we actually paid a consultant $7,300... Was it $7,300, Charlie?.. $7,300, for a consultant to tell us that this is the perfect amount of scuffing.

& David: Give him 3-2-2-7. I’m not used to this phone yet.
    Charlie Traynor: No, I can’t. He’s going to ask you about joining the firm. All business calls have to be done on a company Blackberry.
    David: Really?
    Charlie: Sarbanes-Oxley, you voted for it, pal. In fact, you co-sponsored that one.

& Elise: Were you just looking at my legs while I slept?
    David: I was helpless against the dress.
    Elise: It’s a skirt.
    David: It’s a belt!

& David: Who the hell are you guys?
    Richardson: We are the people who make sure things happen according to the plan.

& David: I was supposed to spill my coffee?
    Richardson: We call that an adjustment. See, sometimes, when people spill their coffee or their lnternet goes out or they misplaced their keys, they think it’s chance. And sometimes it is. Sometimes it’s us... nudging* people back on plan. Sometimes when nudging isn’t enough, management authorizes a recalibration.

& Harry: Your entire world is turned upside down and you’re thinking about a woman... Even if you could remember the number, you’ll never get through. Lost cell phone, changed numbers, whatever creates the fewest ripples*. My name is Harry, by the way.

& David: The Chairman?
    Harry: That’s just a name we use. You use many other names.

& Harry: We're just here to keep you on plan. That's all we're authorized to do.
David: Are you allowed to be telling me this stuff? Are they following me now?
Harry: We have to monitor the entire world. We don't have the manpower to follow everyone all the time.

& Harry: And there is something about water. It blocks our ability to read your decision tree.


& David: Are you an angel?
    Harry: We’ve been called that. We’re more like case officers who live a lot longer than humans.

& Richardson: What’s this?
    McCrady: If they kiss.
    Richardson: A kiss? That’s all it takes?
    McCrady: A real kiss. If that happens, every possible adjustment strong enough to break them up will cause ripples over your limit.

& David: Why do you want to keep us apart?
    Richardson: Because the plan says so.
    David: Then you misread the plan.
    Richardson: There is no misreading the plan when it comes to you and Elise.
    David: Then the plan is wrong.
    Richardson: Do you know who wrote it?
    David: I don’t care.
    Richardson: You should. You should really show a little respect.

& Richardson: It wasn’t your fault. They were meant to be together.
    Harry: What?
    Richardson: Were. In an earlier version of the plan. Actually, a dozen earlier versions. ...
    Harry: How could a plan just change like that?
    Richardson: I don’t know. It’s above my pay grade.

& David: Whatever happened to free will?
    Thompson: We actually tried free will before. After taking you from hunting and gathering to the height of the Roman Empire, we stepped back to see how you would do on your own.
    You gave us the Dark Ages for five centuries until finally we decided we should come back in. The Chairman thought that maybe we just needed to do a better job with teaching you how to ride a bike before taking the training wheels off again.
    So, we gave you the Renaissance, the Enlightenment, scientific revolution. For 600 years we taught you to control your impulses with reason. Then in 1910, we stepped back again.
    Within 50 years, you had brought us World War I, the Depression, Fascism, the Holocaust, and capped it off by bringing the entire planet to the brink of destruction in the Cuban missile crisis...
    At that point a decision was taken to step back in again before you did something that even we couldn’t fix. You don’t have free will, David. You have the appearance of free will.

& David: I make decisions every day.
    Thompson: You have free will over which toothpaste you use or which beverage to order at lunch. But humanity just isn’t mature enough to control the important things.
    David: So, you handle the important things? The last time I checked, the world is a pretty screwed-up place.
    Thompson: It’s still here. If we had left things in your hands, it wouldn’t be.

& Thompson: Elise is about to become one of the most famous dancers in the country and eventually one of the world’s greatest choreographers. If she stays with you, she ends up teaching dance to six-year-olds...

& Richardson: This is the job.
    Harry: You ever wonder if it’s right? I mean, if it’s always right?
    Richardson: Not like I used to. Look, Chairman has the plan. We only see part of it.

& David: Are these ever locked?
    Harry: Not when you’re wearing one of our hats.

& Harry: Assume everyone with a hat on is a threat. I don’t care if it’s a Yankee cap, a bowler, or even a yarmulke. Assume everyone in a hat is working with Thompson.
    David: Even you guys can’t get through the doors without your hats on, right?
    Harry: Right. It’s one of the ways the Chairman limits our power. Water is another way.

& David: Harry? You’re the Chairman?
    Harry: No. You’ve met him though... or her. Everybody has. The Chairman comes in a different form to everyone so people rarely realize when it happens.
    David: Is this some sort of test?
    Harry: In a way, it’s all a test, for everybody.


-- Dict:
scuffing — потёртость
nudging — подталкивать
ripples — рябь

+ on Imdb.

The Adjustment Bureau

Вадим Панов — Куколка последней надежды

Тайный город VII

Вадим Панов Тайный город Куколка последней надежды
  “Давным-давно прошли те времена, когда ночь была полновластной хозяйкой Земли. ...

&  Мы инстинктивно боимся темноты. Мы инстинктивно ждем от нее опасности и смерти. Мы не понимаем, что смерть сама выбирает время. Приходит тогда, когда сочтет нужным.

&  — То, что я сказал, было констатацией факта. Возможно, это прозвучало цинично, но, на мой взгляд, лучше откровенность и цинизм, чем лесть и обман.

&  — Я честный чел.
    — Не надо наговаривать на себя.

&  — Любой план хорош только тогда, когда его можно изменить под давлением обстоятельств. Не отказываясь при этом от конечной цели.

&  — А я верю в некоторые приметы.
    — Любая примета — результат статистики.


&  — Тяжеловесность комплимента должна уравновешиваться его искренностью.

&  — Каждый из нас хороший человек в своем мире. И видит массу недостатков в других.

Сомнения порождают неуверенность и убивают веру. Пережив катастрофические бури, корабль школы вошел в тихую гавань, чтобы отдохнуть и набраться сил, но если его стоянка затянется, то из парусов сошьют шезлонги, пушки переплавят на мотыги, а бамбуковые палки станут просто бамбуковыми палками. Корабль должен плыть, должен идти в поход, должен рисковать, в этом его предназначение. Кто не хочет — может остаться в гавани. Но корабль уйдет. Обязательно уйдет.

&  — Одно дело жить в тайне, и совсем другое — жить, таясь. Кому нужна наша сила, если мы не можем делать то, что хотим?

&  Пойми, планы мы составляем, чтобы осмыслить ситуацию, это линия поведения, а не инструкция.

&  — Даже среди челов попадаются хорошие люди.
    — Весьма спорное утверждение.

&  — Легкие деньги, — пожал плечами Кортес.
    — Легких денег не бывает.
    — Лишних тоже.

&  Здравый смысл подсказывал поступать именно так, но в жизни всегда есть место нестандартным решениям. И глупости.

&  — Пути жизни причудливы, но все они заканчиваются смертью. И все проблемы не сложнее песка, который струится в твоих часах.


  ... — Буду учить русский язык. Обязательно.”


Наложницы ненависти (Тайный город-6)
Тень инквизитора (Тайный город-8)

24 июн. 2011 г.

Виктор Пелевин — Кормление крокодила Хуфу

  “Игорь замычал. ...

&  — А почему вы так говорите — не фокусник, а престидижитатор?
    — Потому, что выговорить такое слово уже фокус, — ответил Алексей Иванович. — Вообще, интересный термин. Так во Франции называли специалистов по карточным чудесам. Означает по-французски "ловкие пальцы". Да, Танюш?
    — Примерно, — сказала Танюша. — Если перевести одним словом, будет "шустропальцовщик".
    Алексей Иванович засмеялся.
    — Шустропальцовяшки остались на родине, — ответил он. — Пока мы в свободном, так сказать, мире, давайте из уважения к этому факту говорить "престидижитатор".

&  Жена фараона совершила неизвестное преступление и была изобличена. Джеди было велено придумать для нее великую и страшную казнь. На глазах у фараона и его приближенных Джеди подвесил ее в воздухе, после чего она была съедена гигантским крокодилом, которого маг создал с помощью своих чар. Фараон пожелал увидеть, как этот крокодил выглядит в действительности.
    Тогда Джеди показал ему маленькую деревянную фигурку размером с детскую ладонь.
    Увидев ее, фараон заподозрил, что его жена была на самом деле не съедена крокодилом, а чарами перенесена в другое место. Он повелел магу раскрыть тайну своего искусства.

    — Джеди сказал: "Секрет прост. Если зажечь в комнате лампу и поместить перед ней фигурки людей и животных, от них на стену упадут тени. Если поставить фигурку близко к лампе, ее тень будет большой. Если поставить ее далеко от лампы, тень будет маленькой. Поднося фигурки к лампе и удаляя их, можно менять взаимные размеры теней на стене. Точно так же вещи и существа на земле обладают взаимными свойствами относительно друг друга. Передвигая их перед своей волшебной лампой, я заставляю существа и предметы совершать непривычное и странное. Малое делаю равным большому. Большое равным малому.
    Поскольку все тени равны между собой, я через мир теней властвую над миром предметов. Но люди даже не постигают, в какой именно момент я показываю им главный фокус".
    — Фараон спросил Джеди, что служит ему волшебной лампой. Джеди ответил, что это его собственный ум. Фараон спросил, что является стеной, на которой возникают тени. Джеди ответил, что это умы других людей. Фараон спросил, означает ли это, что Джеди бог. Джеди ответил утвердительно. Тогда фараон пожелал узнать, каково место Джеди в иерархии богов. Джеди ответил, что он высший из всех богов, поскольку все боги и люди — просто отбрасываемые им тени. Тогда фараон пожелал узнать, зачем был сотворен мир. Джеди объяснил, что любит показывать веселые фокусы, и ему нужны зрители, а иной цели и смысла у творения нет.

&  — Фараон спросил, не Джеди ли судит мертвых. Джеди ответил, что "суд" здесь слишком мрачное слово, и на самом деле это тоже один из его фокусов, который, правда, все видят по-разному. Тогда фараон спросил, почему человеку приходится так много страдать в жизни, если он был создан, чтобы наблюдать веселые фокусы. Джеди ответил, что человек в своей гордыне нашел фокусы создателя малоинтересными и стал проявлять больше любопытства к вещам, которые были сотворены просто как декорация. Это оскорбило бога, и с тех пор он стал показывать человеку только такие фокусы, которые захватывают все его внимание целиком.

&  — Чудеса делаются из человека, которому их показывают. И чем больше он их видел, тем меньше остается места для новых.


  ... Жрецы называли его Священным Крокодилом Хуфу.”

23 июн. 2011 г.

Falling Skies 1x1-2

Live and Learn

Season 1, Episode 1


& Porter: We cannot fight these things unless we know how.
    Weaver: I know how!
    Porter: No, you don’t. Nobody knows how, and that’s the problem. That’s the reason we’re gonna split up, we’re gonna run, we’re gonna hide, and we’re gonna survive.

& Hal Mason: Think that’d work... heading underground?
    Tom Mason: Oh, yeah, yeah, yeah. Well, it has throughout history. Alexander leading the Macedonians... ... What?
    Hal: I don’t know. You think, dad, maybe you could, uh, ease up on the history lessons... with the guys around, at least.

& Tom: You’re good.
    Anne Glass: For a pediatrician.
    Tom: For any doctor.
    Anne: Practice makes perfect. There is a silver lining in all of this. If this hadn’t happened, I’d be dealing with flu shots and neurotic mothers.
    Tom: I’d be grading midterms... Or at least staring at a stack of blue books, trying to figure out how to avoid them.
    Anne: Hey, things could be worse.

& Anne: So, what are we doing? Running? Regrouping? I just hope Porter knows what he’s doing.
    Tom: Retreat, regroup, return... Revenge.

& Porter: Our best bet is that Sundash in Belmont.
    Tom: Yeah, I agree.
    Porter: You don’t have to agree. You just need to listen. Those are my orders.
    Tom: Yes, sir.

& Tom: You know where we are? This is Bartlett Hill. About 400 years ago, this was all Pennacook settlement. Smallpox wiped them out.
    Anne: Ever the history Professor.
    Tom: I wonder what will be here in another 400 years...
    Anne: Hopefully humans.

& Matt Mason: I already know what I’m gonna wish for.
    Tom: Oh, yeah? What?
    Matt: Well, I can’t tell you.
    Tom: Sure you can. I’m your father. It’s rule 619. You can tell me anything.

& Tom: Mag?
    Hal: Yeah, that’s what I meant.
    Tom: What?
    Hal: Just remembering... What was it... seven, eight months ago, you wouldn’t let me ride my bike over to Julien’s at night ’cause I didn’t have a bike light. Now you’re offering me extra ammo.
    Tom: Things change.

& Karen: I wonder what it’s thinking.
    Tom: Nothing now.

& Tom: What would you do if you had the chance to get your kids back?.. He’s my son.
    Weaver: You’ll never kill enough of them to get him back.
    Tom: They die, just like us. You just have to get... close.


The Armory

Season 1, Episode 2


& Weaver: Well, doctor, you tell your patients that if they’re dissatisfied, they’re free to leave. If they want the protection of my soldiers, they can minimize the whining and be grateful for the oatmeal.
    Anne: They’re not just eaters! They know that’s what your soldiers say about them sometimes... they’re eaters. They contribute to the fight. They cook. They fix clothing. They haul trash.
    Weaver: Dr. Glass, a few years from now, when the skitters have been wiped out or sent back to the undoubtedly hideous planet that they call home, the concerns of the civilians will be addressed. Until then, there’s no time for this.

& John Pope: So, what do we got?.. Papa smurf, sexy freedom-fighter girl, strapping young man, black... Looks like a gangbanger, and a... Oriental of some sort. We’ll take the girl and the boy. The black?
    Billy: Hell no.
    John Pope: Hell no. Unh-unh. What about the chinaman?
    Billy: Asians are good at fixing things.
    John Pope: That’s true.
    Tom: We’re not gonna let you drive!
    John Pope: Which brings us right back... to papa smurf.

& Margaret: Are you stupid?
    Hal: I figured it was worth a shot.

& John Pope: You know what, Professor?.. I don’t know what kind of fairy tales you’ve got going on in that head of yours about saving the earth, but the way I see it... There ain’t no place this is going but down.


On Imdb: 1x1, 1x2.

Амели Нотомб — Гигиена убийцы (3/3)



&  – По-вашему, прекрасно знать, что соседу так же худо, как и вам? По мне, от этого еще тошнее.

&  – А ведь это одна из отличительных черт рода человеческого – наш мозг считает себя обязанным функционировать постоянно, даже когда это ни к чему. Прискорбная техническая недоработка – в ней корень всех людских бед. Чем предаться благородной праздности, вкушать покой, подобно спящей на солнце змее, мозг домохозяйки кипит от ярости, не в силах вынести бездействия, и выдает сценарии один другого глупее и претенциознее – они тем более претенциозны, чем унизительней кажется самой домохозяйке ее труд. Какая все-таки дичь, ведь нет ничего унизительного в том, чтобы пылесосить или чистить сортир, – это просто надо делать, вот и все. Но женщины вечно воображают, что родились для некой высокой миссии. Большинство мужчин, впрочем, тоже, правда, они не так на этом зацикливаются, поскольку их мозги заняты бюджетом, карьерой, стукачеством и налоговыми декларациями, так что досужим вымыслам приходится потесниться.

&  – Послушав вас, невольно задумаешься, нет ли у вас личной обиды на женщин.
    – Еще бы! Одна из них дала мне жизнь, хотя я ее об этом не просил.

&  – Темы диссертаций вообще меня смешат и умиляют: до чего трогательны эти школяры, пыжатся, чтобы быть «как большие», и пишут чушь под замысловатыми заглавиями, за которыми кроется банальнейшее содержание, – так в ресторанах, претендующих на изысканность, заказав блюдо со звучным названием, получаешь обыкновенное яйцо под майонезом.

&  – ... А теперь ступайте: я закончил тираду, проявите же чувство мизансцены, сумейте уйти вовремя.

&  – Гравелен – предатель. Я же велел ему посылать подальше женские журналы.
    – Я работаю не в женском журнале.
    – Как? В мужские издания теперь принимают бабьё?
    – Это давно не новость, господин Тах.
    – Черт побери! Что же дальше будет – сегодня бабы, а завтра? Того и гляди, начнут принимать на работу негров, арабов, иракцев!
    – И это я слышу от лауреата Нобелевской премии?
    – По литературе, а не Нобелевской премии мира, слава богу.

Две минуты могут показаться бесконечными, если их отсчитывать в гробовом молчании.


&  – Я извиняюсь, слышите? Извиняюсь! {...} Черт, я извиняюсь в первый раз в жизни!
    – Наверно, поэтому ваши извинения никуда не годятся.
    – Чем вас не устраивают мои извинения?
    – Всем. Во-первых, они принесены слишком поздно: запомните, что запоздалые извинения наполовину теряют смысл. Во-вторых, если бы вы владели как следует родным языком, то знали бы, что никто не говорит: «Я извиняюсь», а говорят: «Приношу свои извинения», или, лучше: «Извините, пожалуйста», или, еще лучше: «Прошу вас меня извинить», ну а лучше всего сказать: «Покорнейше прошу вас принять мои извинения».

&  – Слово «диалектика» идет в ход, когда нет никакого другого в запасе, не так ли?

&  Шпильки – оружие слабаков.

&  Всегда надо остерегаться незримых свидетелей. Надо остерегаться мест, где вы когда-то жили, – они о многом могут рассказать.

&  – В детстве время тянется долго. Ну что такое год для взрослого человека? Для ребенка же год – это целый век, а для вас каждый такой век был золотым и серебряным. Адвокаты числят несчастливое детство смягчающим обстоятельством. Углубившись в ваше прошлое, я поняла, что смягчающим обстоятельством может послужить и детство чересчур счастливое.

&  Никто – понимаете вы – никто не знает человека лучше, чем его убийца.

&  – Трудно поверить в то, что Нобелевский лауреат – убийца.
    – Как? Вы не знали, что убийцы как раз имеют больше всех шансов отхватить Нобелевскую премию? Возьмите Киссинджера, Горбачева...
    – Да, но вы-то Нобелевский лауреат по литературе.
    – Вот именно! Нобелевские лауреаты мира часто бывают убийцами, а Нобелевские лауреаты по литературе – убийцы всегда.

&  – Давайте обойдемся без словесных игр.
    – Вы это говорите писателю?
    – Я сейчас беседую не с писателем, а с убийцей.
    – Это одно и то же лицо.
    – Вы уверены?
    – Писатель, убийца – две стороны одной медали, два спряжения одного глагола.
    – Какого глагола?
    – Самого редкого глагола и самого трудного: глагола «любить».

&  – Я вами восхищаюсь. Измыслить теорию, до такой степени бредовую и логичную одновременно, – это надо суметь.

&  Ваше безобразие не лишено красоты. Временами вы просто красивы.

&  За перо берутся, когда нет слов, это величайшая тайна – переход от несказанного к высказанному. Слово устное и слово письменное – это паралллельные, которые не пересекаются.

&  Только в восемнадцать лет ... я стал спать по восемь часов в сутки: когда человек безмерно счастлив или безмерно несчастен, он не в состоянии уходить так надолго.

&  Метафору изобрели, чтобы люди могли связывать воедино фрагменты целого, доступные их видению. Когда же этой фрагментарности нет, метафора теряет всякий смысл.

&  В сущности, теоретики «нового романа» были большие шутники: творческий процесс не изменился ни на йоту. В несовершенном и бессмысленном мире писатель вынужден быть демиургом. Без его умелого пера мир остался бы неупорядоченным, а истории людей обрывались бы в зияющую пустоту.

&  – Посмотрите вокруг, посмотрите на себя: мир полон убийц – людей, позволяющих себе забывать тех, кого они будто бы любили. Забыть кого-то – вы когда-нибудь задумывались о том, что это значит? Забвение – безбрежный океан, воды которого бороздит один-единственный корабль – память. У подавляющего большинства людей это утлое суденышко, то и дело дающее течь, а правит им капитан без души и совести, помешанный на экономии. Знаете ли вы, что означает это гнусное слово? Ежедневно, ежечасно избавляется он от лишних, по его мнению, пассажиров. А знаете, кто эти лишние? Негодяи, зануды, дураки? Ничего подобного: за борт выбрасывают тех, кто больше не нужен, – тех, кем уже попользовались сполна. Они отдали нам лучшее, что у них было, – что с них еще взять? Так и нечего им зря занимать место, за борт, за борт без жалости – оп-ля! – и их поглощает беспощадная пучина. Вот, мадемуазель, как осуществляется в полной безнаказанности самое обыденное из убийств.

&  – Пресмыкайтесь. Ну же, пресмыкайтесь, вы проиграли.

&  Вам придется привыкать в грош не ставить логику окружающих. А стало быть, придется привыкать и к одиночеству.


  ... Десять лет спустя он вышел в классики.”


+ Латынь
  • Margaritas ante porcos | Метать бисер перед свиньями
  • Vanitas vanitatum sed omnia vanitas | Суета сует, но всяческая суета
  • Post hoc ergo propter hoc | После этого, значит, вследствие этого
  • vox populi vox Dei | Глас народа – глас Божий
  • Tota mulier in utero | Вся женщина в матке
  • Ex nihilo | Из ничего