30 апр. 2010 г.

My Name Is Earl 2x10-11

South of the Border: Part Uno

Season 2, Episode 10


& Stewardess: ... And, in the event of an emergency water landing, your seat may be used as a flotation device.
    Earl: Um... excuse me? Ma'am? You... you just said my seat may be used as a flotation device. Is that "may" be as in "can" be or "maybe" like "maybe yours will, or maybe yours won't"? 'Cause I didn't ask for a floating seat. I would have, but that wasn't one of the choices.
    Stewardess: All the seats float, sir. And, in the event that the cabin loses pressure, oxygen masks will fall from the ceiling.
    Earl: That's it. No, thank you. This is my stop. You know, you might try sprinkling in a few stories about what happens in the event the plane doesn't crash.

& Darnell: Hey, you guys back from Catalina's already?
    Randy: We didn't go. Someone was afraid to fly. Someone whose name rhymes with "girl, as in 'sissy girl,'" who wears flannel shirts. Do you still need more hints? Because it's Earl.


& Earl: Look. I just don't understand how something that big can stay in the air. The wings don't even flap.


& Joy: Earl, it's okay to be afraid. Fear is just your feelings asking for a hug.
    Earl: I like the new Joy.
    Darnell: I don't. I mean, I still enjoy her old hotness, but new Joy doesn't have any fight in her. Those pills make her, like, Finland. I didn't fall in love with Finland, Earl.


& Earl: So, to get the pills, we went to the only doctor we knew.
    The doctor: So, Earl, Randy. Says here that I haven't seen you boys since you were ten.
    Earl: Well, you know, you get busy. I haven't been seeing another doctor, if that's what you're worried about.
    Randy: Do you still give out lollipops?
    The doctor: On the way out, if you're good.


& The doctor: So, Earl, I see you have some anxiety about flying.
    Earl: Well, actually, more about crashing. Crashing and dying.



South of the Border: Part Dos

Season 2, Episode 11


& Earl: While I was making Diego understand karma, Randy was trying to understand what it meant to be a dead son.
    Mami: Did you enjoy the flan?
    Randy: You mean the yellow, slimy stuff I took one bite of and spit back out? It was okay.


& Earl: All that talk about monkeys at bedtime made me think of Randy. I didn't know where he was, but I sure hoped he was okay.
    Randy: Hey, Earl.
    Randy: Yeah, Randy?
    Randy: Do you think when everybody dies they come back as a sandwich?
    Randy: I don't know, Randy, maybe.
    Randy: After I die, if you ever see a peanut butter and baloney sandwich, eat it, because that's me.
    Randy: Okay.
    Randy: Earl?
    Randy: Yeah, Randy?
    Randy: Do you miss me?
    Randy: Yeah, Randy, I do.
    Randy: I miss you, too, Earl.


& Diego: You see, this symbolizes how beautiful and admired a bride should be. And that's — to remind her not to get too full of herself.
    Earl: Seems weird.
    Diego: Oh, yeah? And throwing rice at people makes a lot of sense, huh? Wait till you see what you have to do...


& Diego: I now pronounce you husband and wife.
    Catalina: You're a good friend.
    Earl: Randy thought about telling his new wife that he loved her, but he didn't want to risk ruining his wedding day.



-- Dict:
sprinkling — небольшое количество, капля
flan — открытый пирог с фруктами, с сыром и т. п.
baloney — чепуха, вздор, ерунда


+ quotes on Imdb: Part Uno, Part Dos.


! Зачотный дабл-ипизод: Рэнди — a Hero; Джой на успокоительных колесах; Ёрл с боязнью самолётов; напоминания для невесты; 3 испытания для жениха; Диего the Walverine; Дарнелл, страдающий от соседей и ласковой Джой; etc. etc. etc.

29 апр. 2010 г.

LOST 6x12

The Last Recruit

Season 6, Episode 12


& Kate: Are you hitting on me? It'd never work, sweetheart.
    Sawyer-cop: I'm a cop, you're a murderer...
    Kate: I already told you. I'm not a murderer.
    Sawyer: Yeah, well, I'm still a cop.


& Jake: We just gotta go. Follow me.
    Hugo: Um, I think we should stick to Sawyer's plan, or he'll be really pissed.
    Jake: This is Sawyer's plan. Let's go.



& Jake: This doesn't feel right.
    Sawyer: What doesn't feel right?
    Jake: Leaving the island.
    Sawyer: You wanna tell me why not?
    Jake: Because I remember how I felt last time I left... like a part of me was missing. We were brought here because we're supposed to do something, James. And if Locke... that... that thing... wants us to leave... maybe it's afraid of what happens if we stay.
    Sawyer: Get off my damn boat. {...}
    Jake: James, this is a mistake. The island is not done with us yet.
    Sawyer: Yeah, well, I'm done with this island. So if you wanna take a leap of faith, Jack... then take it. Get off my damn boat.


On Imdb.



! Эпизод, в котором участвовали практически все. И сразу становится интересно смотреть.
( И тут же — перерыв на 2 недели. Какой облом. Пустышка.
! А зато... Весь лост закончится в мае! И это есть гуууд.

28 апр. 2010 г.

Mad Men 1x07

Red in the Face

Season 1, Episode 7


& Don: So that's it.
   Dr. Wayne: Well, that's the beginning, certainly. As she becomes more forthcoming, we may be able to shed some light on the deeper issues as she talks more.
   Don: There are deeper issues?
   Dr. Wayne: Usually.


& Cooper: Stop smoking so much. It's a sign of weakness. You know how Hitler got Neville Chamberlain to give him everything at Munich? He held the conference at an old palace that forbid smoking. And after an hour and a half of not smoking, Neville Chamberlain would have given Hitler his mother as a dance partner.
   Roger: All I can get from this story is that Hitler didn't smoke. And I do.
   Cooper: Good night, peanut.



& Roger 2 Donn looking @ Peggy: What are you doing tonight?
   Peggy: Uh, working and going home.
   Roger: I'll let you enjoy that one, honey, but I was talking to Donald here.



The stairs scene from the episode on youtube


On Imdb


! Дааа. Этому Дрейперу палец в рот не клади. Уделал шефа по самое не могу. Устроил ему ... лестницу Якоба на 23 этаж. Дьяволский план, однако: накормить моллюсками-напоить мартини и — марш-марш вперёд.

Джефф Вандермеер — Починить Гановера

  “Так и не сумев поднять с песка эту штуку, Шайвер бежит в деревню и приводит меня. ...

&  В этом и заключается трагедия повседневной жизни: ты не способен верно оценить себя.

&  Иногда невредно и правду сказать, особенно если за это ничего не будет. Так много всего остается недосказанным, что лишняя ложь утомляет меня.



&  Иногда лидерства бывает недостаточно. А если все, что нам действительно необходимо – инстинкт самосохранения? Способность ощущать страх?


  ... Повсюду во времени и пространстве.”

27 апр. 2010 г.

Mad Men 1x06

Babylon

Season 1, Episode 6


& Pete: So, we have a quasi-communist state where women have guns, and it's filled with Jews.
   Paul: Well, not completely filled. Let's not forget that there are also Arabs.
   Salvatore: As far as I can see, the biggest thing this place has going for it: the people are good-looking. The Jews there don't look like the Jews here.


& Rachel: I'm American. I'm really not very Jewish. If my mother hadn't died having me, I could have been Marilyn instead of Rachel. No one would know the difference.
   Don: What is the difference?
   Rachel: Look, Jews have lived in exile for a long time: First in Babylon, then all over the world... Shanghai, Brooklyn... and we've managed to make a go of it. Maybe it has something to do with the fact that we thrive at doing business with people who hate us.
   Don: I don't hate you.
   Rachel: No. Individuals are wonderful. A country... for "those people," as you call us, well... it seems very important.
   Don: Then why aren't you there?
   Rachel: My life is here. My grandfather came from Russia, now we have a store on Fifth Avenue. I'll visit, but I don't have to live there. It just... has to be. For me, it's more of an idea than a place.
   Don: Utopia.
   Rachel: Maybe. They taught us at Barnard about that word. Utopia. The Greeks had two meanings for it: "Eu-topos," meaning "the good place," and "ou-topos," meaning "the place that cannot be."


& Joan: And remember, the mirror could be your best friend or your worst enemy.



& Betty: Dr. Wayne suggested a book which... says that it's part of the mourning process.
   Don: Mourning is just extended self-pity. In New Guinea, pygmies grind up their ancestors and drink the powder in a beer.
   Betty: And a model culture at that, pygmies.


& Betty: Did you know Michelangelo was painting the Sistine ceiling when those people were still living in caves discovering fire?
   Don: I didn't know that.
   Betty: Well, it's true. Introduction to Basic Anthropology.
   Don: What about... Advanced Reproduction?


& Ken: Did you know that lipstick was invented to simulate the flush on a woman's face after you treated her right?
   Harry: If you're going to quote the research report, don't start with "Did you know?"


& Rachel: I want him, and I want to ignore everything else about him.
   Barbara: It's 1960. We don't live in a shtetl. We can marry for love.
   Rachel: I'm not sure people do that anymore.
   Rachel: Why do you always have to be so cynical?
   Rachel: Because sometimes... things come... good things... but there's no future in them.


& Roy: L'chaim. So what do you do, Don?
   Don: I blow up bridges.
   Midge: Don's in advertising.
   Roy: No way. Madison Avenue? What a gas.
   Midge: We all have to serve somebody.
   Roy: Perpetuating the lie. How do you sleep at night?
   Don: On a bed made of money.
   Roy: You hucksters in your tower created the religion of mass consumption.
   Don: People want to be told what to do so badly that they'll listen to anyone.
   Roy: When you say people, I have a feeling you're talking about thou.



By the waters
The waters of Babylon
We lay down and wept
And wept
For thee, Zion
We remember thee
Remember thee
Remember thee, Zion
By the waters
The waters of Babylon


Scene from episode on youtube


-- Dict:
grind up — измельчать, размалывать
thrive — процветать, преуспевать
huckster — мелочной торговец; лавочник; разносчик; торгаш, барышник; делец; корыстолюбивый человек; составитель реклам, рекламист



+ Еще quotes на Imdb

Амели Нотомб — Любовный саботаж (2/2)




&  Не принесешь ведь счастье тому, кто счастлив и так.

&  Не задавались мы и глупым вопросом о нашем будущем. Может быть, потому, что инстинктивно мы все нашли единственно верный ответ: «Когда я вырасту, я буду вспоминать время, когда я был маленьким».
    Само собой разумелось, что взрослые посвящали себя детям. Родители и им подобные жили на земле для того, чтобы их отпрыскам не приходилось заботиться о пище и жилье, для того, чтобы они до конца могли исполнить свое главное предназначение – быть детьми, то есть жить полной жизнью.

&  Не буду говорить, что снег в городе – это метафора жизни. Не буду, потому что это не нужно, всем и так понятно.

&  Конечно, нас всегда предавали только свои, конечно, нет никого опаснее друзей.

&  Время в итоге оправдывает все, потому что у каждого заблуждения и у каждого порока есть свой золотой век, а правота и неправота меняются местами в зависимости от эпохи.



& Ужасы должны были происходить с дорогими Елене людьми, но не с ней самой.
    Мои фантазии восхищали меня до глубины души. В мечтах я подходила к своей возлюбленной с трагически серьезным видом и медленно и торжественно объявляла: «Елена, твоя мать умерла». Или: «Твой брат обесчещен».
    Боль искажает твое лицо, это пронзает мне сердце, и оттого я люблю тебя еще сильнее.
    Да, любимая, ты страдаешь по моей вине, но не потому, что мне приятно твое страдание; было бы лучше, если бы я могла осчастливить тебя, а это невозможно, потому что для того, чтобы я могла дать тебе счастье, ты должна сначала полюбить меня, но ты меня не любишь, а чтобы сделать тебя несчастной, не обязательно, чтобы ты любила меня. К тому же, чтобы осчастливить тебя, нужно сначала, чтобы ты была несчастна, – не принесешь ведь счастье тому, кто счастлив и так. Значит, я должна сделать тебя несчастной, чтобы потом я могла осчастливить тебя, в любом случае, любовь моя, важно только то, чтобы причиной всему была я. Если бы ты испытала ко мне хоть десятую часть того, что чувствую к тебе я, ты была бы счастлива страдать, зная, что своим страданием ты доставляешь мне радость.

&  У меня был конь, а мой мозг жадно всасывал воздух.

&  Разве не счастье узнать, что у нас появился новый враг?
    И какой враг! Сам Китай! Жизнь в этой стране уже была посвящением в рыцари. А война с ней сделает нас героями.
    В один прекрасный день мы сможем рассказать своим внукам с подобающей героям суровой простотой, что в Пекине мы сражались с немцами и китайцами. Это высшая слава.
    К тому же такая чудесная новость: наш враг, оказывается, глуп. Он строит лестницы и сам же запирает их на замок. Такая непоследовательность нас обрадовала. Ведь это все равно что построить бассейн и не налить туда воды.

&  Меня всегда удивляли дети, рассуждающие о своем будущем. Когда мне задавали извечный вопрос: «Кем ты будешь работать, когда вырастешь?» – я неизменно отвечала, что «буду работать» лауреатом Нобелевской премии по медицине или мученицей, а может, и тем и другим сразу. Отвечала я без запинки не потому, что хотела кого-то удивить, а для того, чтобы с помощью заранее заготовленного ответа поскорее закрыть эту дурацкую тему.
    Скорее даже абстрактную, чем дурацкую, ибо в глубине души я была уверена, что никогда не стану взрослой. Время слишком долго тянется, чтобы такое могло произойти. Мне было семь лет. Эти восемьдесят четыре месяца казались мне бесконечными. Моя жизнь так длинна! Голова кружилась от одной мысли, что я могу прожить еще столько же. Еще целых семь лет! Нет, это слишком. Я думала остановиться на десяти или одиннадцати годах, полностью пресытясь жизнью. Впрочем, я уже чувствовала себя почти пресыщенной: со мной ведь уже столько всего приключилось!
    Когда я говорила о Нобелевской премии по медицине или о мученичестве, это не было тщеславием, это был просто абстрактный ответ на абстрактный вопрос. И потом, эти высоты не казались мне столь уж грандиозными.

&  Мое неверие усугублялось тем, что, когда взрослые говорили о своем детстве, я считала, что они лгут. Они никогда не были детьми. Они были взрослыми испокон веков. Падения не существовало, потому что дети оставались детьми, а взрослые взрослыми.

&  Всем известна молитва Стендаля: «Господи, если Ты существуешь, сжалься над моей душой, если она у меня есть».

&  Если на этих страницах почти не говорится о Китае, это не значит, что он был мне неинтересен. Не обязательно быть взрослым, чтобы подхватить болезнь, которая в зависимости от проявлений может именоваться по разному: синомания, синопатия, синопоклонство или даже синофагия – смотря чем является для вас эта страна. Мы едва начинаем понимать, что интересоваться Китаем значит интересоваться самим собой. По странным причинам, которые связаны, вероятно, с его огромными размерами, древностью, ни с чем не сравнимой цивилизацией, с его гордыней, чудовищной утонченностью, легендарной жестокостью, необъяснимыми парадоксами, с его молчанием и мифической красотой, свободой интерпретаций, которую допускает его таинственность, с его законченностью, его всеми признанной мудростью, тайным господством, постоянством, страстью, которую он внушает, и, наконец – и более всего, – с его непознаваемостью, так вот, по всем этим неблаговидным причинам человек внутренне отождествляет себя с Китаем, хуже того, в Китае он видит географическое воплощение самого себя.

&  Я выполнила свое обещание, я была слишком честна (слишком глупа), чтобы схитрить.

&  – Пообещай мне больше так не делать.
    – Не могу.
    – Почему?
    Я не выдержала и все рассказала. Мне хотелось, чтобы хоть кто-нибудь знал о моем подвиге. Я согласна умереть от любви, но пусть об этом узнают.
    Тогда мать начала объяснять, как устроен мир. Она сказала, что на свете встречаются очень злые люди, которые в то же время могут быть очень привлекательными. Что если я хочу, чтобы такой человек полюбил меня, то должна вести себя так же жестоко, как он.
    – Ты должна вести себя с ней так, как она ведет себя с тобой.
    – Но это невозможно. Она меня не любит.
    – Стань такой, как она, и она тебя полюбит.

&  Слава поразила меня, как других поражает молния. Малейший мой жест казался мне царственным. Я ощущала себя как на параде. С чувством превосходства я смерила взглядом пекинское небо. Мой конь мог мною гордиться.

&  Ужасно сознавать, насколько уродство сильнее красоты: чистые хлопья снега, едва касаясь пекинской земли, тут же становились безобразными.
    Я не люблю метафоры. Не буду говорить, что снег в городе – это метафора жизни. Не буду, потому что это не нужно, всем и так понятно.
    Когда-нибудь я напишу книжку, которая будет называться «Снег в городе». Это будет самая унылая книжка на свете. Но я не стану ее писать. К чему описывать ужасы, которые и без того всем известны?
    И чтобы покончить с этим раз и навсегда, скажу: не пойму, кто допустил подобную низость, чтобы восхитительный, мягкий, нежный, порхающий и легкий снег так быстро превращался в серую и липкую, тяжелую и бугристую вязкую кашу!

&  Нельзя доверять цветам. {...}
    С цветами предупреждения не действуют, всегда попадаешь впросак.
    Что такое цветок? Огромный член, который вырядился франтом.
    Эта истина известна давно, но это не мешает нам, наивным дурачкам, слащаво рассуждать о хрупкости цветов. Доходит до того, что глупых воздыхателей называют «голубыми цветками», то есть сентиментальными романтиками, что так же нелепо, как обозвать их «голубыми членами».

&  Сначала отобрав у нас войну, взрослые отобрали у нас мир.
    Нам было стыдно за них.

&  Нельзя драться с бывшими союзниками. Конечно, нас всегда предавали только свои, конечно, нет никого опаснее друзей – но нельзя же напасть на своего брата, нельзя напасть на того, кто на фронте блевал рядом с тобой и справлял нужду в тот же бак. Это значило погрешить против здравого смысла.

&  Оплошность как алкоголь: быстро понимаешь, что зашел слишком далеко, и нет бы благоразумно остановиться, чтобы не натворить еще больше бед, – наоборот, впадаешь в какой-то необъяснимый раж, не позволяющий отступить. Как ни странно, он именуется гордыней – гордыня требует доказать себе и всем, что пить хорошо и правильно и ошибаться хорошо и правильно. Упрямое нежелание признать ошибку, как и перестать пить, становится аргументом в споре, вызовом логике: раз я стою на своем, значит, правда на моей стороне, что бы там люди ни думали. И я буду упорствовать, пока весь мир не признает мою правоту. Сопьюсь, создам партию своей ошибки, пока не свалюсь, всем осточертев, под стол – в смутной надежде стать назло человечеству всеобщим посмешищем, в уверенности, что через десять лет или десять веков время, история или легенда оправдают меня, хотя в этом уже не будет ни малейшего смысла, потому что время в итоге оправдывает все, потому что у каждого заблуждения и у каждого порока есть свой золотой век, а правота и неправота меняются местами в зависимости от эпохи.
    На самом деле люди, которые упорствуют в своих заблуждениях, – мистики, в глубине души они всегда знают, что метят слишком далеко и умрут задолго до того, как получат признание человечества, но они рвутся в будущее с мессианской одержимостью, уверенные, что о них еще вспомнят, что в золотой век алкоголиков скажут: «Этот забулдыга был нашим предтечей» и что в день апогея Идиотизма им поставят памятник.

&  Я знала, что совершаю ошибку. И поскольку во мне было достаточно веры, чтобы быть настоящей дурочкой, то есть иметь чувство чести, я бросилась в этот омут...


  ... И спасибо, вдвойне спасибо Елене за то, что она осталась верна своей легенде.”



! Какой глубокий, чистый и... густо населённый пруд.

26 апр. 2010 г.

Амели Нотомб — Любовный саботаж (1/2)

Амели Нотомб Любовный саботаж
  “Пустив коня галопом, я гарцевала среди вентиляторов. ...

*  Никто так не нужен в жизни, как враг.
    Без врагов человек – жалкое существо, а его жизнь – тяжкое испытание, полное уныния и скуки.
    Враг же подобен мессии.
    Его существования достаточно, чтобы человек воспрял духом.
    Благодаря врагу эта злополучная случайность под названием «жизнь» становится эпопеей.
    Христос был прав, говоря: «Любите врагов ваших».
    Но он делал из этого ошибочный вывод, что нужно примириться со своими врагами, подставить другую щеку и так далее.
    Как бы не так! Если помириться с врагом, он станет другом.
    А если больше не будет врагов, придется искать новых. И опять все сначала.
    Так далеко не уедешь.
    Значит, нужно любить своего врага, но не говорить ему об этом. А главное, ни в коем случае не мириться с ним.
    Перемирие – это роскошь, которую человек не может себе позволить.
    И доказательство тому – новые войны, которыми всегда кончается мирное время.
    А после войны всегда наступает мир.
    Мир вредит человечеству, война же влияет благотворно.
    А значит, нужно философски смотреть на некоторые неудобства, причиняемые войной.

*  Свобода не измеряется в квадратных метрах. Свобода – это быть предоставленным самому себе. Лучшее, что взрослые могли сделать для детей, – это забыть о них.



*  Очень хорошо помню тот день, когда узнала, что поеду в Китай. Мне едва исполнилось пять, но я уже поняла главное – мне будет чем похвастаться.
    У этого правила нет исключений: даже самые ярые хулители Китая, если им предстоит туда отправиться, чувствуют себя так, будто их ждет посвящение в рыцари.
    Ничто не придает такого веса человеку, как непринужденно брошенные слова «я был в Китае». И даже сегодня, если я чувствую, что кто-то недостаточно мной восхищается, то посреди разговора небрежно вставляю: «Когда я жила в Пекине...»
    В этом действительно есть нечто особенное, потому что, в конце концов, я могла бы с тем же успехом сказать «когда я жила в Лаосе», что куда более экзотично само по себе. Но не так шикарно. Китай – это классика, абсолют, «Шанель № 5».
    Не все объясняется снобизмом. Власть живущих в нашем воображении образов огромна и непобедима. Путешественник, приезжающий в Китай без хорошей дозы иллюзий, не увидит здесь ничего, кроме кошмара.

*  Неужели на свете еще остались простаки, которые думают, что теории нужны, чтобы в них верить? Они нужны, чтобы раздражать обывателей, кружить головы эстетам и смешить всех остальных.
    Самые поразительные истины не поддаются анализу. Виалатту принадлежат замечательные слова: «Июль – очень месячный месяц». Было ли сказано когда-либо что-нибудь более точное и удивительное об июле?

*  Я всегда знала, что взрослое существование немногого стоит. После полового созревания начинается эпилог жизни.
    В Пекине моя жизнь имела огромное значение. Человечество нуждалось во мне.

*  Восточные немцы были крепкими, храбрыми и сильными. Они считали, что достаточно просто отколотить нас. Но по сравнению с нашими пакостями это были игрушки.
    Мы-то вели себя как настоящие мерзавцы. Мы были физически слабее врагов, хоть их и было меньше, но мы превосходили их жестокостью.

*  Благородство – это еще и умение признать очевидное. Нечего скрывать от себя, что вселенная миллиарды лет готовилась к моему появлению на свет.
    Что будет после меня – не важно. Наверняка понадобятся еще миллиарды лет, чтобы завершить летопись моей жизни. Но эти мелочи меня не занимали, слишком много у меня было дел. Все эти досужие домыслы я оставляла моим летописцам и летописцам моих летописцев.

*  У меня никогда не было друга или подруги. Я даже не задумывалась об этом. Зачем они нужны? Я наслаждалась обществом самой себя.
    Мне были нужны родители, враги и товарищи по оружию.
    Совсем чуть-чуть мне нужны были рабы и зрители – исключительно для престижа.
    Те, кто не принадлежали ни к одной из этих пяти категорий, могли бы и вовсе не существовать.
    Тем более друзья.
    У моих родителей были друзья. Люди, с которыми они встречались, чтобы вместе пить разноцветные алкогольные напитки. Как будто нельзя выпить без них!
    Кроме того, друзья использовались для того, чтобы говорить и слушать. Им рассказывали глупые истории, они громко смеялись и рассказывали свои. А потом все садились за стол.
    Иногда друзья танцевали. Это было удручающее зрелище.
    Короче, друзья – это люди, которые могли составить компанию в разных нелепых (читай – смехотворных) занятиях или чтобы делать что-то нормальное, для чего они, в сущности, совсем не нужны.
    Иметь друзей было признаком вырождения.

*  Я испытала все сразу: ослепление, любовь, тягу к самопожертвованию и унижение.
    Все эти чувства я познала поочередно в первый же день. И подумала, что между этими четырьмя несчастьями есть связь. То есть в идеале следовало бы избежать самого первого, но поздно. В любом случае у меня, похоже, не было выбора.
    И мне стало очень жаль себя. Потому что я познала страдание. А оно показалось мне мучительным.

*  На бульваре Обитаемого Уродства я пустила коня таким бешеным галопом, о каком не слышали за всю историю скачек.
    Ничто не могло его остановить. Не знаю, кто из двоих, всадник или конь, был больше возбужден. Мы были единым вихрем. Мой мозг быстро преодолел звуковой барьер. Один иллюминатор в кабине с треском лопнул, и из головы мгновенно все улетучилось. В черепной коробке воцарилась свистящая пустота, и я перестала страдать и думать.

От страдания одно лекарство – пустота в голове. Чтобы опустошить голову, надо мчаться галопом, подставляя лоб ветру, стать продолжением коня, рогом единорога, устремляясь к последней схватке, когда разгоряченных всадника и коня распылит и поглотит пространство, а потом их засосут вентиляторы и развеют по воздуху.
    Елена слепая. Этот конь настоящий. Там, где есть свобода, ветер и скорость, там есть и конь. Я называю конем вовсе не четвероногое животное, за которым нужно убирать навоз. Конь – это тот, кто презирает землю, уносит ввысь и не дает упасть. Это тот, кто затоптал бы меня насмерть, уступи я низким соблазнам. Это тот, кто заставляет танцевать мое сердце и исторгает ржание из моей утробы, тот, чей бег столь неистов, что заставляет щуриться от пощечин ветра сильнее, чем от ослепительного света.
    Конь там, где, взмывая ввысь, ты перестаешь мыслить, чувствовать и думать о будущем, где ты становишься летящей бурей.
    Я называю конем ключ к бесконечности, а скачкой – минуты, когда рядом со мной несутся толпы монголов, татар, сарацин, краснокожих и других собратьев по седлу, которые родились, чтобы быть всадниками, родились, чтобы жить.
    Конем я называю существо, которое лягается четырьмя копытами, и я знаю, что у моего велосипеда есть четыре копыта, и что он умеет лягаться, и что это конь.
    Всадник – это тот, кому конь принес свободу и у кого свобода свистит в ушах.
    Вот почему ни один конь так не заслуживал звания коня, как мой.
    Если бы Елена не была слепая, она бы увидела, что это конь, и полюбила меня.



25 апр. 2010 г.

Legend of the Seeker 2x18

Walter

Season 2, Episode 18


* Walter: I'm tall enough now! I swear I am!!
   Captain Malray: Thank the Spirits. Hm. Two finger-lengths more.
   Walter: What?!!
   Malray: Just close your eyes, Walter, and imagine yourself by the sea...


* Richard: Suddenly you want to defeat the Keeper?
   Darken Rahl: I want to live again. You of all people must understand that, brother. I miss the taste of a crisp apple. The warm press of a woman's flesh against my own...



* Malray: Just close your eyes and imagine yourself by the sea.
   Walter: The last time you told me to do that, my shoulders were nearly pulled from their sockets.
   Malray: Yeah, but this time I mean it, Walter. We'll get the treasure, and then we'll sail to Merilandria, and we'll live a life of ease by the shimmering ocean, strolling on the golden sands, a different woman every night.
   Walter: I'd be happy with just one. If she were the right girl.
   Malray: Then we'll find you the right girl.


* Darken Rahl: Ah, it's good to be back.



--- Dictionary:
shimmer — мерцать; блестеть



На Imdb

24 апр. 2010 г.

House M.D. 5x24

Both Sides Now

Season 5, Episode 24


* House:
         Clang, clang, clang
         went the trolley...
         ding ding ding...

   Just warning you. I'm in a good mood. And largely pain-free, so I have no idea how things...



* House: Good morning, sunshine. We got a brand-new toy. You wanna play?
   Cuddy: We need to talk.
   House: Great. I love euphemisms. By euphemism I mean when you say something, and it means something else.


* House: Isn't that like locking the barn door after the horse has put his face between your breasts for an hour and a half?
   Cuddy: I'm your boss. You're an employee.
   House: I'm not normally into role-playing, but if you wanna...
   Cuddy: People who get close to you get hurt. That's a fact. You're also a valued doctor in this hospital. That's another fact. From now on, we're gonna focus on the second fact.
   House: So this isn't you freaking out over last night.
   Cuddy: This isn't an emotional decision. I'm just giving you the rules. You can either accept them or leave.


   * House: I slept with Cuddy. After she helped me detox from Vicodin. I've been clean for almost 24 hours now.
   Wilson: Wow. {...} You were sober. She was sober?
   House: Clean and sober and hot.
   Wilson: This is fantastic. How are you gonna screw it up?
   House: Several good options. But, I don't think she's gonna give me the pleasure. She left before I woke up, and 5 minutes ago she told me that I'm just an employee.
   Wilson: Well, either she's actually in love with you and scared, or she realized last night was a gigantic mistake...



* Wilson: You didn't talk to her, did you?
   House: If I talked, she'd have lied, I'd have lied. And though 2 negatives make a positive, I thought thermal imaging photos seemed simpler. Note how many more heated areas appear after less than a minute with me. So it's either love or possibly rage.


* House: And that, ladies and gentlemen, is the left hemisphere... the side that's obsessed with finding answers, the one that needs things to make sense, the interpreter. That's where we tell the story of who we are and why we do things.
   Taub: That's also the side that was wrong. Right brain's advantage is that it isn't logical, doesn't choose which details to look at, makes connections you could never see. So, you owe your insight to the "mute loser."


* Wilson: You have to wait for her to be ready.
   House: Great advice. You pretend that I'm gonna do that.
   Wilson: You've made two major changes in your life. Not a time anyone's judgment is at its best.
   House: Didn't you use to argue that my judgment would be better off drugs? Admit it, you're curious why I wanna make her angry.
   Wilson: I'm sure it's convoluted, wrong, and stupid.
   House: You're dying to know what I found on her coffee cup.
   Wilson: No. Because...
   House: Oxytocin.
   Wilson: Oxytocin... The chemical involved in emotional bonding?
   House: Her lips say no... her hormones say, "Oh, my God, yes, more!"


* Cameron: Got a minute?
   House: There's something wrong with this cup.
   Cameron: I need someone to bounce ideas off of, someone to be my whiteboard. That's how you taught me to work. I have three choices: 1st... I can accept it's over, pretend we don't work in the same hospital, have selective visual impairment when we pass each other in the hall. Second... I can accept it's over and leave...
   House: Or you could try making him angry. Standard choice number three.
   Cameron: Third... I can talk to him, but it's not like I have any new facts I can present. And Chase has this romantic view of love that reality can't compete with.
   House: I know how you could succeed.
   Cameron: How?
   House: Just say the magic words... "I will destroy my husband's sperm." You mean succeed without doing that. Probably not.
   Cameron: I have doubts. Normal doubts. It's not wrong to prepare for bad things to happen even if you don't expect them to. I don't expect my condo to burn down, but I have fire insurance.
   House: If your condo rules don't let you buy insurance, would you go homeless?


* House: Why is there no lipstick on this cup? Cuddy was wearing lipstick when she drank from it. It was on my face. Why isn't it on the cup?
   Wilson: Why is it always reasonable in Houseland to take an emotional problem and sidestep it by turning it into a mechanical problem?
   House: Because in Houseland... and the rest of the universe, by the way... when a question presents itself, it calls for an answer.
   Wilson: If the left brain is the interpreter of reality and the one that tells us the story of who we are, then what is your story? Do you wanna be the man with the answers, or do you wanna be the man with Cuddy?


* House: What do I do?
   Wilson: You make her angry.
   House: You think that was the best time to mock me?
   Wilson: I'm as surprised as you, but I think I'm serious. Communication can't start unless you're...
   House: I've been trying to make her angry for...
   Wilson: No, you haven't. Come on! Poo, strippers? It's routine stuff. You've been pulling your punches. You're scared. You should be. Now... go terrorize her.


* House [loudly, in the hospital hall]: Attention! I have an announcement. As you go about your day, I would like you to be aware of the fact that I slept with Lisa Cuddy!


* Cuddy: This is beyond ass-hood! You have the luxury of not caring about your image. I do not! I can permit a lot of crap, but an employee shouting about his sexual exploits with me... no! That is zero tolerance! So congratulations, House. I am angry.
   House: I was wondering if we should move in together.
   Cuddy: You're fired.


* House: No, no, that... that's not what happened. I told you that I needed you. You... you helped me.
   Cuddy: Are you okay? Are you okay? {........}
 "Amber": So... this is the story you made up about who you are. It's a nice one.
 "Kutner": Too bad it isn't true.
   House: I'm not okay.



--- Dictionary:
impairment — ухудшение, ослабление; повреждение, ущерб
to pull one's punches — наносить удары для видимости
hood — колпачок


+ Еще quotes на Imdb.


Dear House M. D.! Welcome to the Mayfield Psychiatric Hospital.





And this was the

End of the Season Five

23 апр. 2010 г.

LOST 6x11

Everybody Loves Hugo

Season 6, Episode 11


* Hugo's Mom: Everybody loves Hugo. You know who doesn't? Women.
   Hugo: Ma!
   Hugo's Mom: You need a woman in your life, especially one who has not nursed you.


* not-Locke: Something I can do for you two?
   Sawyer: Is there something you can do? How about anything? We're just sitting around, twiddlin' our damn thumbs, doin' nothin' about it.
   not-Locke: There's a difference between doing nothing and waiting.


* Miles: So... no dynamite, no more blowing up. That happen a lot... dead people yelling at you?
   Hugo: It happens enough.
   Miles: And you just listen to whatever they say?
   Hugo: Dead people are more reliable than alive people.



* not-Locke: The reason I wanted you to see this, Desmond, is because Charles Widmore is not interested in answers. He's only interested in power.
   Desmond: After all, this isn't the only well. And that's the reason you wanted me to see this?
   not-Locke: Why aren't you afraid? You're out here, middle of the jungle, with me. Not a person on earth even knows you're here. Why aren't you afraid?
   Desmond: What is the point in being afraid?




twiddle — вертеть, крутить (бесцельно); бездельничать, бить баклуши
thumb — большой палец (руки)


On Imdb.

22 апр. 2010 г.

House M.D. 5x23

Under My Skin

Season 5, Episode 23

! Конец уж близится... И Хауза всё меньше.



* "Amber": Are you gonna ignore me all day again? I help you.
   House: You tried to kill Chase.
   "Amber": Doing what you wanted, that's all, boss. I exist.
   House: No, you don't. I acknowledge my subconscious exists. Now go away.
   "Amber": Saying it is one thing. Living it is another. You're not rational... not completely.


* Wilson: Did it work?
   House: Do you see someone standing beside me?
   Wilson: No.
   House: Then, no.
   Wilson: So what's next on your list of things it's not?


* House: So we're down to infection, trauma, M.S., schizophrenia, or pills.
   Wilson: Schizophrenia usually manifests younger.
   House: That's why it's further down the list.


* Wilson: You didn't do anything wrong. You prescribed antibiotics. Any other doctor would've done the exact same thing.
   "Amber": Any other doctor? Words can hurt, you know.
   House: I have no reason to feel guilty. It doesn't make any sense... unless there's something wrong in the limbic area of my brain.
   Wilson: Guilt as a symptom?
   House: It's consistent with M.S. And since the blood tests were negative, I have to apologize. If I feel better, then you're right. I was feeling an emotion. If I feel nothing... it means my limbic brain is shot.


* House: I'm Dr. House. Anyone explain to you your status?
   Patient: They found a mass in my liver... cancer. They said they think they can treat it and that the skin is starting to take. I'll be able to dance again.
   "Amber": She's half dead, and she's wondering if she'll ever plie again? Healthy priorities. Let the mocking begin.



* Chase: Cameron kept her dead husband's sperm.
   Foreman: She doesn't like yours?
   Chase: She likes his better. Or at least she... wants to hang on to it in case mine is... unfaithful or something.
   Foreman: Wow. You got to let her do it. If you don't, you'll be stuck with her forever.
   Chase: I want to be stuck with her forever.
   Foreman: She married a dying guy. She has issues. You... cannot leave her... ever, for any reason, 'cause then you're not just the guy who left her, you're the guy who killed her kids.


* House: If it's not M.S., severe mental illness and vicodin are all that's left.
   Wilson: Mental illness means... you can no longer practice medicine. Vicodin means detox, which means pain for the rest of your life, which means you can no longer practice medicine.


* House: We're gonna stop her heart so I can MRI it. I think it was her idea. Pneumonia was her idea, and it almost killed the patient.
   Wilson: Her?
   House: Oops.


* House: It's Amber.
   Wilson: Your subconscious picked my dead girlfriend?
   House: Yeah. The irrational part of my brain works like the rational part of yours. How about that?
   Wilson: It... raises questions.
   House: It answers questions.
   "Amber": Who cares?


* Wilson: You'd prefer electroshock therapy to rehab?
   House: I'd prefer something that could actually work.
   Wilson: I know that you're afraid of the pain, but electroshock... Heart attack, stroke, seizure, death, or worse.
   House: Worse? Double death?


* Wilson: House, I'll be up in five minutes. Then we can talk about how you'd rather be in a coma than in rehab.
   House: Actually, if you could be up here in two, that'd be really helpful.
   Wilson: Why?
   House: 'Cause I'm about to put myself into insulin shock.


* Wilson: You could've died.
   House: It worked. Where are my pants?


* Waitress: Here are your onion rings, extra well-done.
   House: Thank you, Molly. And another beer when you get a chance. I'm celebrating.
   Waitress: Alone?
   House: Thank goodness.

{ Но не тут-то было. Вступает Амбер: }




{ BTW, original Enjoy Yourself: }




* House: Why don't I feel scared?
   Wilson: I'd say you're unaware of what you're feeling at this moment.
   House: I feel like crap. My life is falling apart, but I don't feel scared... not of the rehab anyway.
   "Amber": We've always been able to find a way to cheat.
   House: It won't work.
   Wilson: You want it to work this time.
   "Amber": Do we?


* Wilson: House... it's your only option.
   House: What do I do if my only option won't work?
   Wilson: You don't give up.


* Cuddy: It's late, and I'm tired. Can we get to the talking part of this conversation?
   House: I quit.
   Cuddy: Great. My nanny is off the clock at 7:30, so... your week off, bigger desk... tighter nurses uniforms, or whatever other stupid thing you're about to demand is gonna have to wait until...
   House: You can go suckle the little bastard child who makes you feel good about yourself!
   Cuddy: Screw you.
   "Amber": Don't do this.
   House: I'm hallucinating.


* Taub: We know what House would do. House would have never woken her up to ask for consent. If you can't live with the answer, don't ask the question.
You're saying we should accept her decision?
Bold idea, I know. {...}
Where are you going?
Home. The case is over.
No, it's not. Not until we come up with something that might work.
It's a shame that she might die because House has some personal crap to work through.
Technically, if she dies, it's because House has some personal crap to work through, and we weren't smart enough to get the answer without him.


* Cuddy: I haven't lied to you in 20 years.
   House: Sure you have. Which means that you just said that because you want to tell me what you lied to me about 20 years ago.
   Cuddy: You're an ass.
   House: Am I wrong?
   Cuddy: I wasn't in your endocrinology class.
   House: You sat next to me. I cheated off you on...
   Cuddy: I audited your endocrinology class.
   House: Why would you...
   Cuddy: Because I thought you were an interesting lunatic even then.



* Cuddy: I have some papers to push for you. I'll see you in later?
   House: Thank you.
   Cuddy: You want to kiss me, don't you?
   House: I always want to kiss you.

{ мммм }

--- Dictionary:
suckle — кормить грудью, давать грудь


+ Еще quotes на Imdb.


+ Все-таки, Амбер и Хауз — сладкая парочка.

21 апр. 2010 г.

Элизабет Джордж — Ради Елены (2/2)




*  Великая ирония любви. Любовь приходит ниоткуда, она нелогична, молчишь, отрекаешься от нее, но в конечном счете платишь за побег ровно столько, сколько есть в твоей душе, в твоем сердце.

*  Он видел искусство там, где его не видели остальные. Но ведь такова природа таланта художника, не правда ли?

*  Чего мы от них требуем, спрашивал себя Линли. Чего мы ждем от них, чего просим? Только не того, что способны отдать сами. Только не того, чего хотят они сами. Мы и не задумываемся, что наши желания и запросы для них настоящее бремя и что его тяжело нести.

*  Предательство — штука обоюдоострая.

*  Некоторые творят. Другие уничтожают.



*  Кафф указал на решетку капеллы, похожую на паутину теней в вечернем небе:
    — Вот как должна выглядеть церковь, инспектор. Воспламенять чувства при помощи простого камня способна только готика.

*  Он вернулся к машине, подождал еще немного, посмотрел на соседские дома, размышляя о Леннарте Торсоне, что же это за человек. Думал о юных умах, внимающих вариациям Торсона на тему Шекспира, который через литературу четырехсотлетней давности провозглашал свои политические взгляды. Думал об ослеплении. О том, что, если в литературном отрывке, знакомом с детства, как молитва, выбрать строки, сцены, истолковать их на свой лад, получится еще одна интерпретация, которая может затмить собой уже существующие, но, если хорошенько присмотреться, она так же слепа, как и все остальные.

*  — У человека, в конце концов, есть только любовь. Только любовь истинна, все остальное нет.
    — Банально.
    — Не согласен. Если любовь — это так, была и нету, мы бы не мучились, правда? Не сходили бы с ума, доверить ли свою жизнь и мечты на хранение другому или нет. Мы бы не носились со своей гордостью. Мы не обнаруживали бы своих слабостей. И не открывали бы свои чувства. И, видит Бог, мы шагу не сделали бы без слепой веры. Мы бы не уступали. Мы бы контролировали себя во всем. Потому что, Хелен, освободившись от контроля, вдруг, внезапно, мы бы поняли, в какой пустоте находились до сих пор.

*  Вон отсюда, яростно повторял он себе. Вырвать из сердца, выбросить, вычеркнуть, забыть.
    Но он не мог. Великая ирония любви. Любовь приходит ниоткуда, она нелогична, молчишь, отрекаешься от нее, но в конечном счете платишь за побег ровно столько, сколько есть в твоей душе, в твоем сердце.

*  Для лидера у Ричарда II было мало способностей и не было хватки, и в итоге все его наилучшие побуждения пошли коту под хвост. Он хотел угодить всем и потерпел крах. На собственном примере Ричард доказал, что секрет успеха не в «правильных» родителях. Только с помощью смекалки можно чего-то добиться. И в личной жизни, и на профессиональном поприще поможет только смекалка: и преграды будут позади, и лоб останется в целости.

*  Своим появлением на свет дети меняют жизнь до неузнаваемости, и не всегда их преданность столь же слепа, сколь собачья. Дети редко отдают, они только забирают. И только по-настоящему бескорыстный человек будет долго наслаждаться тем, что все соки постепенно иссушаются, а мечты испаряются.
    А что взамен? Призрачная надежда, что это прелестное существо, независимая личность, не терпящая контроля над собой, избежит хотя бы части родительских ошибок, не пойдет теми же тупиковыми дорогами, не изведает боли, которую родители вместе пережили и которую причинили друг другу.

*  — А что случилось с Уистлером?
    — Мне кажется, он видел искусство там, где его не видели остальные. Но ведь такова природа таланта художника, не правда ли?
    Видеть искусство там, где его не видят остальные. Удивительно, подумал Линли, какой простой вывод, а сам он почему-то сделать его не смог.

*  — И что потом?
    — Уехал в Венецию, пожил там какое-то время, ничего не рисовал, пытался уничтожить себя, став затворником. Потом вернулся в Лондон, где продолжал себя гробить.
    — И как, преуспел?
    — Нет, он влюбился. Взаимно. А в таких случаях несправедливости прошлого обычно забываются. Когда собственное «я» становится очень важным, оно больше не подлежит уничтожению.

*  — Вы хотите спросить: а как же Ровена, которая родила мне детей, стирала мое белье, готовила мне еду, убирала мой дом? А семнадцать лет ее верности мне? А мои обязанности перед ней, не говоря уж о моих обязанностях перед университетом, студентами, коллегами? А где же этика, мораль, непреходящие ценности и моя совесть? Вы это хотели спросить?
    — Да.
    Карптон отвернулся, глядя в никуда:
    — Бывают семьи, где от человека остается только оболочка, которая механически продолжает совершать одни и те же движения.

*  — Я хочу того же, что и любой другой мужчина Я хочу иметь дом, жену. Я хочу детей, хочу сына. Хочу в старости понять, что прожил жизнь не напрасно, а для этого мне нужно что-то оставить после себя. Сегодня я всего лишь убедился, какое бремя тем самым я взваливаю на женщину, Хелен. И я знаю, как ни разделяй обязанности, как ни объединяй усилия в семье, самое тяжелое все равно выпадает на долю женщины. Теперь я это знаю. И все равно не буду лгать тебе. Мне по-прежнему всего этого хочется.
    — Ты можешь иметь с кем-нибудь другим.
    — Я хочу именно с тобой.
    — Хочешь со мной, но справишься и без меня.
    — Справлюсь?

*  — Мне кажется, это неспроста. Наверное, это знак.
    — Когда человек ждет знаков, они мерещатся ему на каждом шагу. Однако вряд ли они существуют на самом деле.

*  — Острее всего чувствуешь вину, когда решение, которое ты принимаешь, как тебе кажется, из эгоистических побуждений, оказывается правильным или справедливым. Перестаешь доверять себе и не знаешь, благороден ли твой поступок, или ты просто хочешь поступить так в собственных интересах.

*  — Прошлое, сержант, большая помеха. Любой человек может бестолково прожить свою жизнь. Большинство так и поступает. Но не мне судить, к чему они приходят в итоге.

*  — Сент-Джеймс, — окликнул его Линли, — за что ты больше всего любишь Дебору?
    — Чудно спрашивать такое у мужа.
    — Ты когда-нибудь задумывался над этим?
    — Кажется, нет, — ответил Сент-Джеймс, — наверное, за то, что рядом с ней я не просто существую, я живу. Она не дает мне расслабиться. Она не дает моей душе покоя.
    Линли снова посмотрел в зеркало на Сент-Джеймса и поймал его взгляд — грустный, задумчивый, словно бы опровергавший его слова.
    — Так я и думал, — ответил Линли.
    — Почему?
    — Потому что она художник.

*  Некоторые художники пишут картины, чтобы продемонстрировать прекрасную технику, они мало чем рискуют, а рассказывают и того меньше. Некоторые художники — специалисты по материалу: будь то глина, или камень, или масло, и они работают с ним так же искусно и без напряжения, как обычные ремесленники. Но есть художники, которые пытаются создать нечто в пустоте, упорядочить хаос, мастерски добиваясь сочетания формы и композиции и гармонии цвета, чтобы каждый сантиметр полотна рассказывал о замысле автора. Рядом с произведением искусства человек останавливается и погружается в мир живых образов. Когда люди не спешат уйти от холста, бронзы, стекла или дерева, значит, время потрачено не зря, и произведение не просто безмолвно превозносит искусные руки создателя. Оно не требует аплодисментов. Оно заставляет подумать.

*  — Измазать красками холст и назвать это искусством может любой. Но вы пришли сюда не за этим. Вы здесь, чтобы научиться класть на холст частичку себя, рассказать, кто вы такой, с помощью композиции, колорита и гармонии. Ваша цель — изучить созданное до вас и прорваться дальше. Ваша задача выбрать образ и передать в картине его суть. Я смогу научить вас технике и приемам, но в конечном итоге любое ваше творение, которое претендует на то, чтобы называться произведением искусства, должно выражать ваше собственное «я». И... если у вас нет собственного «я», или вы не сумеете к нему прислушаться, или по какой-то причине боитесь узнать о себе больше, чем знаете сейчас, вы все равно сумеете рисовать маслом на холсте. Ваша работа будет радовать глаз, будет радовать вас. Но кроме техники, в ней ничего не будет. И ее не назовут произведением искусства. Цель, наша Цель, — посредством живописи общаться с миром. Только для этого у вас внутри должно быть нечто, о чем вы можете сказать этому миру.

*  В конце концов, подумала Барбара, все мы ищем в жизни утешения, ищем, кто бы сказал нам, что мы не одни. Мы хотим привязанностей, хотим бросить якорь в порту приписки, хотим стать кому-то близким человеком; нам нужно больше чем просто одежда на плечах, кусок хлеба и крыша над головой. И утешенье это нам способен подарить только близкий нам человек. Сколько бы мы ни заботились о внешних атрибутах нашей жизни, сколько бы ни рассуждали небрежно о своей независимости, нам все равно нужны эти узы. Установить связь с другим человеком жизненно важно, ведь так мы получаем право считать, что заслужили похвалу. Если меня любят, значит, я достоин. Если я нужен, значит, я достоин. Если при всех трудностях мои отношения только крепнут, значит, у меня все в порядке.

*  — Если честно, не вижу здесь логики.
    — Согласен, сержант. Но где вы видели логику в отношениях между людьми?

*  — ... Неужели только ради кафедры он порвал с Сарой Гордон?
    — Мы никогда об этом не узнаем, Хейверс, — ответил Линли. — Я не уверен, что Уивер сам знает ответы на эти вопросы.
    — Почему?
    — Каждое утро он подходит к зеркалу и однажды не сможет в него заглянуть, если начнет докапываться до истинных мотивов своего поведения?


  ... И он растаял.”



Школа ужасов (Предыдущее дело инспектора Линли)
Картина без Иосифа (Следующее дело инспектора Линли)

20 апр. 2010 г.

House M.D. 5x22

House Divided

Season 5, Episode 22


* Taub: Need some coffee?
   House: Addictive substances are no substitute for nature's healing balm. [swallows vicodine]


* House: Let's make this fast. I need to sleep.
   Thirteen: Deaf 14-year-old started hearing imaginary explosions.
   House: Exploding head syndrome. Cool.



* Foreman: So you're okay with House getting Chase smashed enough to make a stupid mistake?
   Thirteen: Being drunk doesn't change who you are. It just reveals it.


* House: You are going to commit to that one special woman forever, which is beautiful. But if your commitment the day after the wedding is the same as your commitment the day before, then the wedding meant nothing. So, and I see no logical way around this, if you want your marriage to matter, you have to be a wanton, trolling, muck-covered pig the day before.
   Chase: You're evil.
   House: See ya.


* Wilson: Uh, I'm not going to the bachelor party. Every time I go to one of your parties, I end up embarrassing myself in some new and unexpected way.
   House: That whole thing with the duck was hardly unexpected.
   Wilson: I'm not going.
   House: Okay.


* House: Huh. I figured by now you'd be at the board in your monocle and jodhpurs.
   Foreman: Yeah, you did something stupid. So, quick, better mock someone.
   Thirteen: Why did you do it?
   House: Why did I give a human being the power of hearing? You ask God the same question, he'll give you the same answer.



* House: Why aren't you in my office?
   Wilson: Because I know what the word "my" means.
   House: I did something insane, and you're not all over me analyzing why.
   Wilson: It was nice.
   House: I gave that idiot an implant to prove to him what an idiot he's been. How is that nice?
   Wilson: You didn't do it to solve the case. You didn't do it to save his life. You... did it to make his life better. It was a caring act. Which you did in a way that was... immoral and illegal, but... baby steps.


* House: Now eat up. We're gonna pick out the ice cream flavors for the bachelor party.
   Taub: Could be systemic autoimmune disease. Sarcoido... This tastes like... Vodka.
   House: Well, it'd be stupid if it tasted like bourbon. That's the brown one.
   Thirteen: Is it vodka?
   House: Flash frozen in a secret process. Guy figured it out in his basement. Lemoncello. Genius.


* Chase: Cameron is not gonna be happy about this party.
   House: But you, on the other hand...
   Chase: Plan on spending the rest of my life with Cameron.
   House: So... I need to cancel the fart band?
   Chase: So... I need you to kidnap me.
   House: Spoken like a true Aussie. By the way, if you know where I can get me the sheet music to Waltzing Matilda... Hey... want some ice cream? We're having a sundae bar.
   Chase: Sweet.


* House: We need to stress him. Put the patient on a treadmill.
   Foreman: The patient just had brain surgery. A stress test could cause a brain bleed and kill him.
   House: I value your opinion. I value rejecting your opinion.


* House: How do we get him into the stress lab without Foreman's sign-off?
   "Amber": We could kill Foreman.
   House: The lab simulates stress. What if it's not simulated?
   "Amber": We could tell him his girlfriend dumped him.
   House: That's a tough sell. She never leaves the room for more than five minutes.
   "Amber": We could kill her.


* Foreman: You were right about the heart. Should have listened to you.
   House: The correct phrasing would be, "I should always listen to you."


* Wilson: House!
   House: I knew you couldn't stay away.
   Wilson: This is my apartment. You can't do this.
   House: Clearly, reality begs to differ.


* "Amber": You should be out there... enjoying the lap dances of your labors.
   House (sitting in the bath-tub): Eh, I kind of like it in here.
   "Amber": Me too. To us figuring out M.S.
   House: And the blindness and neuropathy and arrhythmia and anything else we did. [drinks] What exactly did my team do?
   "Amber": Look good in their lab coats. Except for Taub. Some people just work better alone... so to speak.


* Foreman: House, you in there?
   House: Use the other bathroom. It's in the kitchen. Looks like a sink.
   Foreman: Chase went into anaphylactic shock from the stripper's body butter or something.
   House: Is he okay?
   Foreman: One of the residents had an epiphen, so he's fine. We're taking him to the hospital to be safe.
   House: Okay.



* House: I knew that Chase was allergic to strawberries, didn't I? That's why you wanted Kara'mel at this party?
   "Amber": I suggested Kara'mel 'cause she was great at Wilson's party.
   House: I knew about her body butter and about his strawberry allergy... I tried to kill Chase! Why would I do that? I don't want Cameron.
   "Amber": You're not a big fan of other people's happiness, either.


* House: I need sleeping pills. I was gonna hit up Wilson, but he's not answering his phone.
   Cuddy: He must have left it in his pants. Which he wasn't wearing when the police found him trying to walk home... oddly, from his own apartment.


* "Amber" 2 House: Sleep well?



--- Dictionary:
smashed — вдрызг пьяный
wanton — распутница
trolling — распевать, напевать
muck — грязь; дрянь, мерзость
jodhpurs — джодпуры, бриджи для верховой езды
Aussie — австралиец
sundae — пломбир с сиропом, орехами, фруктами и т. п.


+ Еще quotes на Imdb.


-/ Эпизод "А я сошла с ума". Только не "сошла", а "сошел". И снова жаль, что
доброхоты сообщили, чем всё закончится продолжится.

!! Отпадный мальчишник. Хохотал до слёз.

Элизабет Джордж — Ради Елены (1/2)

Инспектор Линли — 4

Элизабет Джордж Ради Елены
  “Елена Уивер окончательно проснулась, когда в спальне зажглась вторая лампа. ...

*  — Бог не посылает испытаний, которые нельзя вынести.
    — Это банально. Даже банальнее, чем присказка: «все к лучшему». Чепуха. Обычно все бывает к худшему, и Бог, если Он существует, постоянно насылает испытания, которые вынести невозможно.

*  Как нам хочется избавиться от оскомины, которую набили наши отцы, поедавшие кислый виноград.

*  Творчество — акт воли. Это больше, чем просто голос какой-то творческой музы. Это принятие решения предложить часть себя на суд других людей.

*  — Успех портит все. Со временем.

*  Неприступные крепости почти никогда не раздражают их создателей.



*  Елена, счастливая, летела как на крыльях. Ощущение небывалой свободы и восторга переполняло ее.
    Она не знала, что жить ей оставалось меньше пятнадцати минут.

*  — Вы справляетесь с обеими?
    — Они для меня не обуза, милая. У каждого свой крест. Бог никогда не посылает испытаний, которые невозможно вынести.

*  — Я чувствую себя преступницей, — глухо произнесла Барбара. — Почему?
    — Она подарила вам жизнь.
    — Я об этом не просила.
    — Верно. Но мы обязаны отплатить дарителю за его дар. Мы спрашиваем себя: «Какое решение лучшее? » И для кого оно лучшее? Не только ли для нас?
    — Бог не посылает испытаний, которые нельзя вынести, — тихо прошептала Барбара.
    — Это банально, Хейверс. Даже банальнее, чем присказка: «все к лучшему». Чепуха. Обычно все бывает к худшему, и Бог, если Он существует, постоянно насылает испытания, которые вынести невозможно.

*  Запас надежды и терпения она истощила уже давно. Осталось только то, что обычно остается, когда все хорошее ушло. Казалось, целую вечность Джастин переполняли гнев, недоверие и желание отомстить, которое еще не было удовлетворено.

*  Счастье относительной анонимности наполняло Линли таким чувством, словно он заново родился. Пустые полки, голые стены, ящики, в которых ничего не лежало. Здесь, думал Линли, он оставит свой след.

*  — Кто-нибудь был с вами в воскресенье вечером? В понедельник утром?
    Взгляд Торсона забегал.
    — Нет, — произнес он. Но, как и большинство людей, он лгал неумело.

*  — Я хотела попробовать что-нибудь другое. Не знаю, поймете ли вы, что значит верить, что ты, возможно, потеряла способность и волю к творчеству. Да, — добавила Сара, словно ожидая несогласия, — волю, потому что творчество — акт воли. Это больше, чем просто голос какой-то творческой музы. Это принятие решения предложить часть себя на суд других людей. Как художник, я говорила себе, что мне все равно, как оцениваются мои работы. Я говорила себе, что процесс творчества, а не то, как его принимают или что делают с готовым продуктом, является первостепенно важным. Но в какое-то время я перестала в это верить. А когда перестаешь верить, что само действие важнее его оценки кем-либо, тогда теряешь способность творить. Именно это произошло со мной.

*  — Я потеряла страсть. А без нее у вас остается только бесформенная масса, только объекты. Краски, холст, глина, воск, камень. Только страсть способна вдохнуть в них жизнь. Без нее они неподвижны. Хотя можно просто рисовать или лепить что-нибудь. Люди все время так делают. Но то, что вы рисуете или лепите без страсти, является просто упражнением по развитию вашего мастерства и ничем более. Это не самовыражение.

*  К такому часто приводят разводы. Один из супругов, страдающий от неудачного брака, оказывается меж двух огней: интересами ребенка и своими собственными. Если он решает сохранить брак ради ребенка, то ответом ему будет одобрение общества, но он погибнет. Но если он оставит семью ради удовлетворения потребностей собственного «я», то пострадает ребенок. Остается только искусно балансировать между этими двумя полюсами, пытаясь устроить новую жизнь, не причиняя вреда и страданий детям.
    Линли подумал, что это утопический идеал, совершенно невозможный, потому что, когда распадается семья, всегда страдают чувства. Далее если развод был единственным способом восстановить душевную гармонию, именно в этом порыве к душевной гармонии гнездились самые злостные споры чувства вины. Большинство людей, и Линли вынужден был признать, что является одним из них, строят свою жизнь в соответствии с иудейско-христианскими традициями, согласно которым они не имеют права на личное счастье, не подчиненное счастью их ближних. То, что мужчины и женщины на самом деле ведут жизнь, полную тихого отчаяния, в конечном итоге совершенно не принимается во внимание. Поскольку, посвящая себя ближним, они добиваются одобрения тех, кто, испытывая такое же тихое отчаяние, делает то же самое.

*  При близком рассмотрении чувство вины оказывалось основным катализатором различных видов человеческой преданности.

*  Линли выбрался на старый деревянный мостик через ручей между островом Робинзона Крузо и Шипе-Грин. Он прислонился к металлическим поручням, откинул голову и принялся глотать воздух, как человек, которого только что вытащили из воды. На его лице блестели капельки пота, а футболка промокла насквозь. Какие замечательные впечатления от бега!

*  У нас давно нет классовой системы, все это в далеком прошлом. Об этом всегда искренно и из лучших побуждений заявлял тот, чья карьера, происхождение или деньги помогали закрыть глаза на действительное положение вещей. В то время как те, кто не сделал блестящей карьеры, не имел родословной, глубоко уходящей корнями в британскую землю, не был богат или даже не мог сэкономить несколько фунтов от своего недельного заработка, — именно эти люди сознавали всю социальную несправедливость общества.
    Вероятно, университет первым станет отрицать наличие барьера между ним и городом. А почему бы и нет? Ведь неприступные крепости почти никогда не раздражают их создателей.

*  — Не получается, — сказала Хейверс. Она швырнула комок бумаги в корзину для мусора. — Если бы кто-нибудь мог мне сказать, почему, черт возьми, ничего никогда не получается.

*  — Барбара, иногда самое правильное решение бывает самым простым. Вы ведь это знаете?
    — В этом все и дело.

*  Елена. Эти безумные и противоречивые жизненные потоки, кипящие в ней, — беспокойная, яростная энергия, пытливый ум, неудержимое чувство юмора, глубокая черная злость. И за всем этим страстное стремление к полному одобрению, находящееся в вечном противоборстве с желанием отомстить.

*  Как и все мужчины, он, вероятнее всего, был человеком привычки.



19 апр. 2010 г.

House M.D. 5x21

Saviors

Season 5, Episode 21


* Taub: It's just weird. She's brought cases before, but he's never made her run the tests.
   Thirteen: Maybe he's looking for someone to mother him after what happened.
   Foreman: Only kind of mothering House wants involves a bullwhip, leather diapers, and a credit card.


* Cameron: No sign of heart or arterial problems, but he's been hiccupping on and off for over a week.
   House: Nice! I'm hooked. You can get back to your shift at the E. R. Except, as far as the E. R. is concerned, you're on vacation, right?
   Cameron: I postponed a trip because I'm concerned about the patient.
   House: Explains why you ditched Chase and came to the differentials, not why you ran the tests.
   Cameron: You told me to.
   House: Well, I'm not your boss, as you usually take great pleasure in pointing out. Hey, you don't still have the hots for me, do you?


* Cameron: I care about the patient, and I care about the people who work on your team. They've been through a lot lately. I just thought I...
   House: ...was Florence Nightingale. Yeah, you're gonna nurse us back to spiritual and mental oneness. That would make sense if we were having this conversation a week ago.
   Cameron: Think what you want... That I'm here to get a job, that I'm here to wrap you in swaddling clothes...
   House: The problem is, I think neither. Because neither makes sense. The only thing that does... doesn't.


* Cameron: How do you think House is doing?
   Foreman: That why you're here?
   Cameron: Yeah.
   Foreman: No, it isn't. Even if House was messed up by Kutner's suicide, it wouldn't matter. He already thinks life is nasty, brutish, and long. And misery helps his diagnostic skills. All of which you know, so... why are you here?



* Chase: Do you think Cameron's in love with House?
   Cuddy: That is a ridiculous question. She's in love with you.
   Chase: Are you in love with House?
   Cuddy: That... is an even more ridiculous question.
   Chase: Two questions, zero answers. Think I can extrapolate from there.


* Patient's wife: Dr. House?
   House: Sorry, I'm just the zone delivery guy.


* Cuddy: You know what vacation means, right?
   Cameron: You're here because of House, Chase, or overtime issues.
   Cuddy: He's very concerned. Chase, not... House.
   Cameron: Well, if it's all right with you, I'd rather communicate with Chase by communicating with Chase.
   Cuddy: Are you in love with House?
   Cameron: You... are not concerned about me. You're marking your territory.
   Cuddy: You shouldn't be involved with House. Neither should I. Neither should anyone.


* House: Actually, technically, right now, Chase is here. But that's because I called him, and you didn't know that. And it's irrelevant to my point, which is... you and Chase are over.
   Cameron: You are wrong.
   House: You decided that his single drawer of clothes is one drawer too many. But you don't have the guts to tell him, so... you're emotionally walking away... instead of actually walking away. Which is stupid, because only one of those is good for your heart.


* Cuddy: What's going on with Cameron?
   House: She doesn't want back on my team and she doesn't want to jump me.
   Cuddy: Okay.
   House: Whoa, whoa, whoa.
   Cuddy: What?
   House: You ask a question, I rule out two possibilities, and you're satisfied? That means you don't want an answer. You just wanted to know there wasn't a particular answer. Either you were worried that she wanted back on my team, or you were worried that she wanted back on me.


* House: I was clueless about Kutner. I was wrong about Cameron. Taub just came up with an idea that I should have seen long before he did.
   Wilson: No one saw anything coming with Kutner. You hardly ever see Cameron anymore. And you hired Taub to come up with ideas that you wouldn't have come up with.
   House: And I have no idea why you're eating carrots.
   Wilson: Good.
   House: I'm losing my mind. All you got to say is "good"?
   Wilson: House, a guy you worked with for two years, who you mentored and, yes, possibly even cared about, just blew his brains out. You can't find the reason, can't find the meaning in it, because sometimes there isn't any. Sometimes...this is all there is.


* House: Balance organs, nerves, lungs, bones, heart.
   Wilson: Things you use to make bratwurst?


* House: Patient's cured. He's already packing for another earth day extravaganza next week.
   Cameron: He almost died. He can't take a few days at home with his family?
   House: People only change after trauma if they wanted to change before the trauma. Or if they've watched too many afterschool specials.
   Cameron: You talking about Chase?
   House: I'm talking about you. You lost husband number one. No surprise that the death of a colleague would make you question another long-term lease.
   Cameron: You teaching commitment classes? 'cause i thought you were too busy with your lecture...
   House: I'm sure that was going to be hysterical. Let me just give you the cliff notes. Don't try to dump him by dumping cases on me.
   Cameron: I told you I never wanted to dump Chase.
   House: Absolutely. You want him to dump you. It's totally different. Much less guilt. Either way, you're out of reasons to avoid him. Kutner was a pretty dumb one to begin with.


--- Dictionary:
bullwhip — длинный пастуший кнут
diapers — узорчатая ткань
ditch — пускать под откос; угробить, разбить; бросать, оставлять
swaddling clothes — пелёнки; ограничения, контроль; начальная стадия; младенческий возраст
Bust — взломать


+ Еще quotes на Imdb.




! Любовь Чейза и Кэмерон [вроде] спасена. Брак пациента разрушен. Загадка Уилсона решена. Но тут...


* Amber (aka Cut-Throat Bitch) 2 House: Solved another case. Busted Wilson. Looks like you're not losing it after all.

18 апр. 2010 г.

Legend of the Seeker 2x17

Vengeance

Season 2, Episode 17


* Cara: Am I the only one who finds it a little suspicious that we were just asking ourselves what we should do when we find the Stone, and suddenly a mysterious man shows up saying he knows where the instructions are?


* Zedd is telling the truth, Richard. I am a scholar, but I am also Panis Rahl, your father.


* Zedd: The first lesson my father ever taught me was that a Wizard commits his greatest crime not when he attempts to do the work of the Keeper. The greatest sin of all is when a Wizard attempts to do the work of the Creator.



* Zedd: I can never forgive myself.
   Richard: I know what it's like to doubt yourself at every turn, but I've realized that if I stop and question every decision I make I'll never get anywhere. All we can do is make the best choices we can and keep putting one foot in front of the other.



--- Dictionary:
Vengeance — месть, мщение; возмездие



На Imdb



~ Папочка Ричарда Пениз Рал. До чего ж pathetic. O tempora o mores! Что ж еще эпизод грядущий нам готовит?..

17 апр. 2010 г.

House M.D. 5x20

Simple Explanation

Season 5, Episode 20


* House: He didn't slit his wrists and... peacefully drift away... he shot himself. He didn't leave a note. That means panic. Which could have been preempted if the idiots who worked alongside him for 80 hours a week had seen this coming.
   Foreman: You're blaming us?!
   House: Just trying to figure it out.


* Cuddy 2 House & team: I'm sorry. I've hired a grief counselor whom I'm sure none of you will see, and I'm offering time off, which I'm sure none of you will take. But just know it's available.
   Taub: Polyserositis fits.
   House: Start her on Indomethacin.


* Cuddy: Well... sorry for your loss.
   House: Thanks. But it's not my loss.
   Cuddy: Then I'm sorry you don't think it is.


* House: Did you let me hire a pervert?
   Cuddy: Well, it would hypocritical of me not to.
   House: Kutner's police background check from when he started. He was charged with indecent exposure.
   Cuddy: Kutner streaked at the Penn-Dartmouth football game. Precisely the kind of thing you'd expect him to do. It's okay. You should be upset. He thought like you, pushed boundaries like you.
   House: If he thought like me... he would've known that living in misery sucks marginally less than dying in it.



* Patient-husband: If I just had a little more time be with Charlotte, try and do better by her.
   Taub: Yeah, maybe.
   Patient-husband: You don't think I mean it.
   Taub: I think you mean it now. I think it's much easier to mean it than to do anything about it.


* House: What am I missing? You've got that look. You figured this out.
   Wilson: Yeah. You're not here because you care about Kutner. You're here because it's a mystery. You're here for the puzzle.
   House: What if I didn't miss anything... 'cause there's nothing to miss? He didn't kill himself. He was murdered.


* Cuddy: I.T.'s been trying to close out Kutner's email account. Apparently, someone's still logged onto it.
   House: It wasn't hard to figure out that his password was Kutner.


* House: Need an incurable romantic to talk to incurable romantic.
   Cameron: Kutner wasn't murdered.
   House: You deduce that by removing your sunglasses to the strains of The Who's song?
   Cameron: Suicide means you could have helped him. Murder lets you off the hook.


* House: Needs a liver. Has a liver. He can make a partial donation. The faster he agrees, the faster she gets to not die.
   Cameron: Partial won't be enough. She needs a whole liver. And he'd never survive the procedure.
   House: Nice symmetry, huh?
   Cameron: He dies on the table, and you give her his whole liver. If he's gonna do this, he's gonna do this for love.
   House: I thought he should talk to someone who spoke the language.


* House: Start her on antimony. And have Cuddy find her a liver.
   Taub: They were ready to die...
   House: But for guilt, not love.
   Taub: You can't feel that much guilt without love.





* Wilson: You worked with him every day for 2 years, and you never saw this coming.
   House: No one saw it coming.
   Wilson: But you see everything coming. This has never been about what you missed. This is about why you missed it. You're terrified that you're losing your gift, losing... who you are. And I'm terrified of what you'd do then.
   House: Don't you have a funeral to go to?



--- Dictionary:
streaked — с полосами, с прожилками; (амер.) взволнованный, взбудораженный, неспокойный; испуганный
strains — натяжение; растяжение; напряжение, нагрузка; перегрузка; переутомление
You deduce that by removing your sunglasses to the strains of a Who song? = Did you come to that conclusion when you took off your sunglasses while listening a Who (a rock band) song?


+ Еще quotes на Imdb.



( Лучше было бы смотреть этот эпизод, не зная. В живом эфире это должно было быть ouch. А со спойлом вышло ... "ну, наконец-то, ага".

Юрий Поляков — Демгородок

Юрий Поляков Демгородок
  “На третьем контрольно-пропускном пункте «дерьмовоз» проверили в третий раз. ...

*  Демократия – это всего лишь разновидность полового извращения!

*  Лучший способ вылечить больного медведя – это попытаться снять с него шкуру.

*  Гормон играет человеком.

*  – У меня нервная система подорвана экзистенциализмом.



*  Она упирается в длинное блочное здание, украшенное большим транспарантом «Земля и не таких исправляла! Адмирал Рык».

*  Государственная комиссия по изучению преступлений против народа и положила стовосьмидесятисемитомный отчет на стол адмиралу Рыку. Особенно Избавителя Отечества потряс тот факт, что за годы господства антинародной клики количество проституток в стране возросло в 8 раз, гомосексуалистов – в 17 раз, а скотоложцев – в 114! «Я всегда подозревал, что демократия – это всего лишь разновидность полового извращения!» – заметил адмирал по этому поводу.

*  Однако, на наш взгляд, самую точную и по-восточному образную оценку случившемуся дал знаменитый китайский поэт и публицист Ван Дзе Вей в своем замечательном романе о бабушке великого Ду Фу. Он написал: «Лучший способ вылечить больного медведя – это попытаться снять с него шкуру».

*  Избавитель Отечества никогда не писал никаких мемуаров. Более того, однажды он заметил: политический деятель, строчащий книги, напоминает сомнительного мужчину, который, отобладав женщиной, тут же, не вылезая из-под одеяла, начинает ей же рассказывать обо всем, с ними только что приключившемся...

*  ... И она поцеловала, но ждать пришлось еще три месяца. Именно ждать и ни в коем случае не торопиться, ибо это возникшее чувство вины перед ним, простым и трудно живущим парнем, по регулируемым законам природы само собой обязательно должно было перерасти в совершенно иное чувство! Гормон играет человеком. Только нельзя торопиться!..

*  А, как известно, с давних пор благотворительность – самый верный и короткий путь к благосостоянию.

*  «И запрягаем долго, и ездим хрен знает как!» – антипатриотично вздохнул Мишка.

*  Военного человека, выставленного «на гражданку», можно, извините за прямоту, сравнить с верной собакой, привыкшей выполнять все команды хозяина и убежденной в том, что мясная похлебка в любимой миске появляется дважды в день сама собой. И вдруг...

*  Однажды он спросил подполковника Юрятина «А нет ли другого, более надежного способа завладеть тайной золотого счетика? Ну-у, гипноз какой-нибудь, таблеточки или укольчик». «Нет!» – строго ответил начальник отдела культуры и физкультуры и объяснил, что, во-первых, самый короткий путь к сердцу женщины лежит через гениталии, а во-вторых, мало узнать номер счета и название банка, нужно еще завладеть полным доверием девушки, владеющей доверенностью на получение денежек. «А вы думаете, у нее есть доверенность?» – «Думают в сортире. В „Россомоне“ знают!».

*  – Мы согласны! – послышался металлизированный мегафоном голос подполковника Юрятина.
    – А куда ж ты денешься, хряк с околышем! – крикнул в ответ Ренат. – Снайперов только убери! Пусть ребята перекурят и оправятся... А то ведь у меня нервная система подорвана экзистенциализмом.

*  – Обидно... – кивнул тот.
    – Не тоскуй! Это еще не самая большая фрустрация в твоей жизни...
    – Чего? – не понял Мишка.
    – Тварь ты неначитанная! Фрустрация – это когда хочешь, а хрен получишь...

*  Было решено направить представительную делегацию к помощнику по работе с народонаселением П. П. Чуланову. Он ходоков принял и грубо выслушал.


  ... Но жена, пронзительно ругаясь, выгоняет его на крыльцо, потому что от табачного дыма желтеет постельное белье.”

16 апр. 2010 г.

The Big Bang Theory 3x19

The Wheaton Recurrence

Season 3, Episode 19


* Penny: Having a little trouble catching your breath there?
   Leonard: No, no, I'm good. If my P.E. teachers had told me this is what I was training for, I would have tried a lot harder.
   Penny: "Do or do not. There is no try."
   Leonard: Did you just quote Star Wars?
   Penny: I believe I quoted Empire Strikes Back.
   Leonard: Oh, my God. I'm lying in bed with a beautiful woman who can quote Yoda. I love you, Penny.
{ ta-da-da-dam }
   Penny: Oh... Thank you.
   Leonard: You're welcome.


* Howard: Hey, Leonard, where do you come down on giant ants?
   Raj: Sheldon says impossible. Howard and I say not only possible, but as a mode of transportation, way cooler than a Batmobile.
   Sheldon: You are ignoring the square-cube law. The giant ant would be crushed under the weight of its own exoskeleton. And for the record, the appropriate ranking of cool modes of transportation is: jet pack, hoverboard, transporter, Batmobile, and then giant ant.
   Howard:


* Leonard: Seriously? You have nothing better to do than sit around and discuss the possibility of giant ants?
   Raj: What's with him?
   Howard: Perhaps he's at a sensitive point in his monthly cycle. Are you saying he's man-strating?
   Sheldon: Not literally. But as far back as the 17th century, scientists observed a 33-day fluctuation in men's hormone levels.
   Raj: Interesting. That might explain my weepy days in the middle of the month. [2 Howard] You know what I'm talking about.



* Howard: Okay, forget giant ants. How about giant rabbits?
   Raj: Big or small, I don't like rabbits. They always look like they're about to say something, but they never do.
   Sheldon: Rabbits do have a respiratory system that would support great size. And on a side note, they are one of the few mammals whose scrotum is in front of the penis.
   Raj: Maybe that's what they want to talk about...


* Raj: Leonard, where do you stand on giant rabbits and scrotal position?
   Leonard: I honestly don't care.
   Raj: Really? Because every time we've talked about unusual animal genitals, you've always had some pretty strong and controversial opinions.


* Sheldon: Wil Wheaton.
   Wil Wheaton: Hi, Sheldon. How's it going?
   Sheldon: Well, well, well. If it isn't Wil Wheaton, the Green Goblin to my Spider-Man, the Pope Paul V to my Galileo, the Internet Explorer to my Firefox.
   Wil Wheaton: You're not still carrying a grudge because I beat you at that card tournament, are you?
   Sheldon: I'm the proud owner of WilWheatonstinks.com, .net, and .org. What does that tell you?


* Wil Wheaton: Yes!
   Sheldon: A common spare. The Miss Congeniality of the bowling pageant. Before you jump on Twitter to tweet your modest accomplishment, watch how it's really done. I am the ball. My thoughts are its thoughts. Its holes are my holes. Yes! Tweet that, Tweety Bird.


* Penny: Just let me talk to him, and I'll get back to you.
   Sheldon: When are you going to talk to him?
   Penny: I don't know.
   Sheldon: He's in the laundry room now. Now woulbe a good time.
   Penny: You're not gonna leave me alone until I do it, are you?
   Sheldon: Oh, I think we both know the answer to that question.


* Sheldon (after spare): Thank you, Jesus! As my mother would say.


* Sheldon: Penny, come back! I'll get you ice cream!
   Leonard: No, let her go.
   Sheldon: Are you insane? If she leaves, it's over!
   Leonard: I'm pretty sure it's already over.
   Wil Wheaton: Tough luck, Sheldon.
   Sheldon: You did this, didn't you?
   Wil Wheaton: Do you think I would really break up a couple just to win a bowling match?
   Sheldon: No, I suppose not.
   Wil Wheaton: Good. Keep thinking that.
   Sheldon: Whea-ton!!!



--- Словарик:
scrotum — мошонка
grudge — недовольство; недоброжелательство; зависть
stink — зловоние, вонь; скандальная сенсация, скандал
pageant — пышное зрелище; показная пышность; пустой блеск


+ Еще quotes на Imdb.